Gruhonjić: „Kosovo nije deo Srbije od 1999” - rečenica koju Beograd decenijama odbija da čuje

Dinko Gruhonjić, novinar i profesor iz Novog Sada, u televizijskom gostovanju iz Hrvatske izgovorio je rečenicu koja je u Srbiji decenijama tabu: „Kosovo nije deo Srbije, realno gledano, još od 1999. godine.” Mediji bliski Vučiću odmah su ga proglasili „ideologom blokadera” i optužili da „pljuje” po Kosovu.

Njegova argumentacija je istorijska, ne emotivna. „Kosovo je najskuplja srpska reč, ali to je čista mitologizacija. Ukratko rečeno, Kosovo je dobijeno na bajonetima i izgubljeno na bajonetima”, rekao je. Podsetio je da je 1912. godine Kosovo „vraćeno”, iako je vekovima, kao i cela Srbija, bilo deo Osmanskog carstva, a 1990. i 1999. ponovo je izgubljeno „na bajonetima”. „Veoma je važno da se ta magla konačno skloni sa očiju ljudi i da se shvati da su Albanci naši susedi”, dodao je Gruhonjić.

Ništa od ovoga nije tajna za nekoga ko je gledao kartu u poslednjih 27 godina. Od 1999. Beograd nema vlast nad Kosovom, Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008, a Makedonija ga je priznala nekoliko meseci kasnije. Ali u srpskoj javnosti ovo se i dalje izgovara šapatom, a ko to kaže glasno, dobija etiketu.

Gruhonjić je, ipak, sam dao municiju protivnicima. U tom razgovoru uporedio je Vučića sa Slobodanom Miloševićem, koji je „na kraju završio pred Haškim tribunalom”, i dodao da „osvetu, uslovno rečeno, treba servirati hladnu”. „Ne zanima me šta će biti sa njim”, rekao je. Takva rečenica od čoveka koji traži razum u debati o Kosovu poklon je za one koji ne žele nikakvu debatu.

Voditelj ga je podsetio i na tezu Žarka Koraća da je srpska politika zarobljena pitanjem Kosova. Upravo to pitanje sada čeka novu vlast. Studentska lista pobedila je na izborima 25. oktobra, a poraženi Vučić već vreba svaku njenu rečenicu o Kosovu. Hoće li se novi ljudi u Beogradu usuditi da govore drugačije - ili će ćutati, da ne bi dobili etiketu izdajnika?

Za Makedoniju, koja sa Kosovom deli granicu i svakodnevicu, ovo nije akademska debata. Normalan razgovor između Beograda i Prištine znači pomiren region - a taj region počinje na našoj severnoj granici. Zato rečenica Gruhonjića, koliko god je napadali mediji bliski Vučiću, zaslužuje bar jedno: odgovor argumentima, a ne etiketama.