Studentska lista srušila Vučića, ali se deli oko Kosova: za jedne „privremeno okupirano”, za druge Srbija može i bez njega

Studentska lista pobedila je na nedeljnim parlamentarnim izborima u Srbiji sa 140 poslanika, naspram 104 za koaliciju Aleksandra Vučića. Još šest mesta pripada nacionalnim manjinama, a opozicione partije koje su nastupile samostalno ostale su bez ijednog poslanika. To je većina u Skupštini - osvojena bez ijednog studenta na listi.

Da, dobro ste pročitali. Studenti koji su organizovali proteste i blokade fakulteta posle pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi, nisu se kandidovali. Svih 250 imena izabrali su na svojim plenumima - profesore, stručnjake, intelektualce i javne ličnosti. Delom zato što su smatrali da nemaju dovoljno znanja i iskustva za visoke funkcije, a delom da Vučiću ne bi dali lidere koje bi mogao da napada.

Tu počinje problem. Plenumi su mogli da povuku podršku kandidatima samo do izbornog dana. Sada su poslanici vlasnici svojih mandata, bez ikakve pravne obaveze prema studentima, osim političke i moralne. „Prema Ustavu i zakonu, poslanik je vlasnik svog mandata. Obavezali smo se da ćemo poštovati program Studentske liste”, izjavio je advokat i muzičar Feđa Dimović, 48. na listi.

Srebrenica, Kosovo, Jasenovac - gde se lista deli

Koliko je lista šarolika najbolje pokazuju upravo njena najistaknutija imena. Sociolog Jovo Bakić, 76. na listi, još pre 20 godina javno je govorio da se u Srebrenici dogodio genocid - kvalifikacija koju je potvrdio i Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju u Hagu, ali koju Srbija zvanično nikad nije prihvatila. „Srbija ima obavezu da stvari nazove pravim imenom. U Srebrenici se dogodio genocid, pokolj nad Bošnjacima koji je sproveden u ime Srba”, govorio je Bakić. Govorio je i da Srbija može bez Kosova, nad kojim odavno nema nikakvu kontrolu.

S druge strane stoji Dimović. Pre nekoliko godina izjavio je da Kosovo „nikad i ni po koju cenu” ne sme da postane članica Ujedinjenih nacija, da bi i priznanje nezavisnosti i eventualna podela bili „velika sramota za srpski narod”, a bivše kosovske lidere Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja nazvao je teroristima.

Dimović nije usamljen. Radomir Saičić, univerzitetski profesor, akademik SANU i mogući kandidat studenata za predsednika Srbije, u predizbornom nastupu rekao je: „Kosovo i Metohija su, prema Ustavu, neotuđivi deo naše teritorije. To je činjenica i tako će ostati. Za mene je to privremeno okupirana teritorija.” U istom nastupu rekao je da je budućnost Republike Srpske deo budućnosti srpskog naroda i da Srbiju od Republike Srpske deli „fiktivna i geometrijska granica”.

Potpuno drugačiji ton ima psiholog Aleksandar Baucal, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji je ušao u Skupštinu kao 87. na listi: „Mi smo kao država priznali Bosnu i Hercegovinu i to nas obavezuje da je poštujemo kao svog suseda i kao zemlju koja ima svoja prava i interese.”

U hrvatskoj javnosti najglasnije su odjeknuli stavovi o Drugom svetskom ratu. Dimović je 2008. godine, u autorskom tekstu o Jasenovcu, napisao da Hrvatskoj nikad nije suđeno za genocid, a pevača Marka Perkovića Tompsona nazvao je „iskompleksiranim klovnom” i „nažalost, najpopularnijim hrvatskim pevačem”.

Šta će ih držati zajedno?

Dosad Studentska lista nije imala potrebu da se izjašnjava o ovakvim pitanjima. Izjasnila se, prilično protivrečno, i za približavanje Evropskoj uniji i protiv sankcija Rusiji. Za pobedu joj nije trebalo ideološko jedinstvo. Trebao joj je zajednički protivnik.

Sada dolaze svakodnevna glasanja. „Prvi put ćemo imati nešto što se zove prava demokratija. Ljudi koji uđu u parlament dogovaraće se, biće predloga i glasanja o njima. Kako odluči većina, tako ćemo postupiti”, rekao je glumac Tihomir Stanić, osmi na listi. Zvuči lepo. Ali ko će odlučivati kada poslanici budu morali da glasaju o Kosovu - studentski plenumi, poslanički klub ili buduća vlada?

Studentska lista uradila je ono što srpska opozicija godinama nije uspevala: okupila je gotovo sve Vučićeve protivnike oko jedne izborne opcije. Koliko je takvih koalicija na Balkanu preživelo prvo pravo glasanje posle izborne noći? Za susede Srbije, uključujući i Makedoniju, biće važno koji će od ovih glasova postati glas države.