Rosario Lionela Mesija: škola broj 66, klub u kojem je zaigrao sa četiri godine i mural visok 69 metara iznad reke Parane

Prošlog petka u Ovijedu princeza Leonor uručila je Lionelu Mesiju nagradu „Princeza od Asturije” za sport, u teatru Kampoamor. Osmostruki dobitnik Zlatne lopte došao je sa Antonelom Rokuso, ispred hotela Rekonkista dočekale su ga gajde, a sreo se i sa učenicima. Ali kada govori o sebi, Mesi se uvek vraća na jedno mesto. „To je mesto gde sam rođen, gde sam proveo lepe trenutke u detinjstvu”, napisao je za argentinski list „La Nasion”.

Rosario, grad na Parani

Rosario je treći grad po broju stanovnika u Argentini, sa nešto više od milion ljudi, u provinciji Santa Fe. Luka, univerzitetski i kulturni centar na obali reke Parane. Grad ima i zvaničnu turističku turu Mesijevim stopama, koja može da se prođe samostalno.

Sve počinje u La Bahadi, naselju u kojem je porodica Mesi živela dok Leo nije napunio 13 godina i otišao u Barselonu. Rođen je 24. juna 1987. godine u bolnici „Italijano Garibaldi”. Danas živi u SAD i igra za Inter Majami, ali fudbalera je izgradila La Bahada.

Škola, klub i baka

Prva stanica je osnovna škola br. 66 „General Las Eras”. Bivši školski drugovi opisuju ga kao tiho, stidljivo dete, koje je tokom odmora oživljavalo samo kada se pojavi lopta. Nekoliko blokova dalje je klub Abanderado Grandoli, gde je počeo da igra sa četiri godine. Priča je gotovo filmska: baka ga je vodila na utakmice, a kada jedan igrač nije došao, izdejstvovala je da unuk uđe na teren. Tim je pobedio, a mali Leo dao je jedan od golova.

Zatim dolazi kompleks Malvinas Arhentinas, gde je dečja fudbalska škola Njuels Old Bojsa i gde je Mesi rastao kroz mlađe kategorije. Stadion kluba, „Marselo Bjelsa”, meštani zovu „Kolos iz parka”. Na ruti je i Sentral Kordoba, još jedan rosarijski klub vezan za njegove početke.

Muzej i murali

Samo nekoliko metara od kuće u kojoj je odrastao nalazi se Muzej sporta Santa Fea, na nekadašnjem prostoru Bataljona 121. Kao deca, Leo i drugari provlačili su se na teren bataljona da igraju loptu. Danas tamo postoji poseban deo posvećen Mesiju - sa Zlatnom loptom i Zlatnom kopačkom koje je poklonio i replikom trofeja sa Svetskog prvenstva 2022.

Najveći simbol je na aveniji Libertad, blizu Nacionalnog spomenika zastavi pored Parane: mural „Iz druge galaksije i iz mog grada”, visok 69 i širok 14 metara. U La Bahadi je njegov par, „Iz druge galaksije i iz mog kraja”, a na još jednom muralu Leo je dete u crvenom dresu Grandolija. Na Olimpijskom šetalištu nalazi se zvezda sa njegovim imenom i spomenik svetskim prvacima.

Pored Parane počela je i druga velika priča. Antonelu Rokuso upoznao je kao dete preko druga Lukasa Skalje, njenog rođaka. Veza je preživela odlazak u Barselonu, a venčali su se 30. juna 2017. godine u Rosariju, u sali City Center, pred porodicom, drugovima iz detinjstva i mnogo fudbalera.

„Ako me pitaju gde želim da budem, uvek ću reći Rosario”, kaže Mesi. Na Balkanu se ovo razume bez prevoda: koliko ljudi je otišlo mlado, napravilo karijeru negde drugde, a kada ih pitate, ipak vam pričaju o ulici iz detinjstva? Rosario nije samo turistička destinacija. To je dokaz da se kraj ne napušta, samo se nosi sa sobom.