Srbija ponovo kuca na vrata Evropske Unije, ali ovaj put joj iznutra spremaju udar. Holandija se sprema da blokira otvaranje nove pregovaracke faze - takozvanog "Klastera 3" - zbog zabrinutosti za vladavinu prava, nezavisnost sudstva i ljudska prava. A posto je za svaki korak potrebna saglasnost svih 27 clanica, dovoljna je jedna da kaze ne.

Razlozi nisu izvuceni iz vazduha. Poverljivi izvestaj Evropske komisije ukazuje na "pritisak na gradjanske organizacije i novinare" i "klevetnicke kampanje" protiv onih koji traze reforme. Nema napretka ni u velikim slucajevima korupcije - ukljucujuci istragu o obrusavanju nadstresnice zeleznicke stanice u Novom Sadu, u kojem je poginulo 16 ljudi. Tu je i zakonodavstvo iz januara, za koje pravni strucnjaci kazu da podriva nezavisnost sudstva.

I, naravno, tu je Rusija. Dok Ukrajina i Moldavija cekaju na formalne pregovore, Srbija odrzava bliske veze sa Moskvom - nesto sto deo Brisela vise ne zeli da ignorise. Holandija nije sama; blokadu podrzavaju jos najmanje dve clanice.

Beograd uzvraca uobicajenim recnikom. Ministar spoljnih poslova Marko Djuric tvrdi da "najnoviji zakonodavni i institucionalni koraci jacaju vladavinu prava". Ministar za integracije Nemanja Starovic pozalio se da "Srbija stoji na ovoj tacki vec skoro pet godina". Svaka vlada koja je stala pred evropska vrata zna ovu recenicu - krivica je uvek kod drugih, nikad kod ogledala.

Za ceo region, ovo je poznata i bolna slika. Balkan decenijama stoji u istoj cekaonici, a vrata se otvaraju samo toliko da se ne zatvore sasvim. Pitanje koje retko postavljamo glasno jeste da li je problem samo u Briselu koji menja uslove, ili i u tome sto kod kuce reforme ostaju na papiru dok funkcioneri traze ko je jos kriv. Evropa trazi dokaze, a ne izjave - a dokazi se grade kod kuce, ne u saopstenjima.