Inflacija „za 50 odsto niža” od evropske. Tako je premijer Hristijan Mickoski, sa partijske govornice na mitingu u Brvenici 28. septembra, predstavio ekonomsko stanje. Brojke koje je naveo: 2,3 odsto u julu i 2,6 odsto u avgustu, naspram 2,9 i 3,2 odsto u Evropi.

Same brojke su tačne. Matematika - baš i ne. Inflacija od 2,6 naspram 3,2 odsto niža je za otprilike jednu petinu, a ne za polovinu. Da bi zaista bila „50 odsto niža”, avgustovska inflacija kod nas je morala da bude 1,6 odsto.

Ali veći problem nije procenat. Inflacija meri brzinu kojom cene rastu, a ne koliko su visoke. Proizvod koji je poskupeo sa 100 na 140 denara ne pojeftinjuje kad inflacija padne - samo nastavlja da raste sporije. Prethodna poskupljenja ostaju u svakom računu.

Korpa ne sluša govore

Prema Savezu sindikata Makedonije, sindikalna minimalna potrošačka korpa u septembru je dostigla 69.432 denara - 757 denara više nego u avgustu, 4.355 denara više nego prošlog septembra i 8.126 denara više u odnosu na 2024. godinu. Prosečna neto plata u julu, prema Državnom zavodu za statistiku, iznosila je 48.499 denara, realno 4,7 odsto više nego lane. Razlika između korpe i jedne prosečne plate je preko 20.000 denara - a prosek ne govori ništa o onima koji zarađuju ispod njega.

Hrana i bezalkoholna pića su 2025. godine bili na oko 74 odsto proseka cena u EU. Zvuči jeftino, sve dok se ne uporedi sa platama. Samo u avgustu hrana i bezalkoholna pića poskupeli su za još 0,5 odsto za mesec dana. Premijer, pozivajući se na prve procene Državnog tržišnog inspektorata, najavljuje godišnju inflaciju kod hrane između 1,5 i 2 odsto. Konačne podatke daće Državni zavod za statistiku.

Realni rast BDP-a od 4,3 odsto je zvaničan i pozitivan podatak. Ali najveći skok je u građevinarstvu, čitavih 21,9 odsto, dok je sezonski prilagođeni rast cele ekonomije 4 odsto. Sam Mickoski je na mitingu rekao da rast mora da se nastavi i da se „rezultati više osete - u višim platama”. S tim bi se složili i njegovi najglasniji kritičari. Pitanje je samo kada.