Žrtve internet prevara gube više od vrednosti trgovine kokainom, a VI čini prevare jeftinijim nego ikad

Nekada su prevarantima bili potrebni čuvani kompleksi sa stotinama radnika u Jugoistočnoj Aziji. Danas je dovoljno nekoliko računara, internet i digitalni alati koji se jeftino kupuju. Veštačka inteligencija učinila je internet prevare bržim, jeftinijim i jednostavnijim nego ikada - a industrija je toliko porasla da, prema nekim procenama, gubici žrtava premašuju vrednost svetske trgovine kokainom.

Prema Globalnoj alijansi protiv prevara, žrtve u 42 zemlje prošle godine izgubile su 442 milijarde dolara. To su procenjeni gubici žrtava, a ne izmerena zarada kriminalaca. Čak 57 odsto odraslih u istom istraživanju izjavilo je da su bili meta pokušaja prevare. U SAD je prijavljena šteta od internet kriminala skočila sa 17,8 miliona dolara 2001. godine na skoro 21 milijardu dolara prošle godine.

Prevara na pretplatu

Razlog je jednostavan: kriminal je postao usluga. Na nelegalnim platformama alati za prevaru koštaju od 500 dolara mesečno. Slanje poruka na 10.000 imejl adresa košta jedan dolar, a osnovni alati za krađu podataka preko lažnih stranica - manje od 100 dolara. Prodaju se ukradeni lični podaci, lažni profili, gotove stranice, VI alati za lažne fotografije i video-snimke, pa i pranje novca.

Jedno od najvećih takvih tržišta, platforma na kineskom jeziku Xinbi Guarantee, obradila je transakcije od oko 24 milijarde dolara, sve dok joj američke vlasti u septembru nisu zaplenile kanale na Telegramu i kripto-novčanike.

Američka kompanija za sajber bezbednost ZeroFox na devet analiziranih razvojnih platformi pronašla je više nego četvorostruki rast lažnih stranica na besplatnim paketima za dve godine - do 10.600. Najčešće se kopiraju banke, trgovci i telekomunikacione kompanije, a među najkopiranijim brendovima su Facebook i Netflix. „Generatori koda sa VI danas omogućavaju da neko ko uopšte ne zna da programira za nekoliko minuta napravi uverljivu lažnu stranicu za prijavu u banku i počne da prikuplja podatke pre nego što iko primeti”, navodi se u analizi.

Od Kambodže do Albanije

Pod pritiskom SAD i Kine, Kambodža je prošle godine pokrenula veliku kampanju zatvaranja centara za prevare, posle koje je otišlo oko 250.000 stranaca. Preostale grupe sada rade iz restorana, hotelskih soba, pa čak i iz automobila. „Čak i dve osobe, muškarac i žena, mogu da vode prevaru”, kaže guverner provincije Preah Sianuk. Mreže se šire u Afriku i Šri Lanku, a slične operacije otkrivene su u Dubaiju, Ukrajini - i u Albaniji, na nekoliko sati vožnje od Skoplja.

Iza velikog dela industrije stoji trgovina ljudima. Prema Interpolu, među ljudima u centrima za prevare zabeleženi su državljani 89 zemalja - više nego petostruki rast u odnosu na početak 2023. godine. Mnogi su namamljeni obećanjima o dobro plaćenom poslu, a zatim primorani da varaju druge.

Meta je potvrdila da je od prošle godine uklonila više od 16 miliona naloga povezanih sa centrima za prevare i 65 miliona prevarantskih oglasa. „Mi blokiramo njihove naloge, a oni otvaraju nove. Blokiramo uređaje koje koriste, a oni nabavljaju druge”, priznaje Natanijel Glajher, koji je u kompaniji Meta zadužen za borbu protiv prevara.

Najstrašnija brojka je brzina

Klasične ljubavne i investicione prevare zahtevale su nedelje ili mesece dopisivanja. Danas skoro dve trećine prevarenih žrtava uplaćuje novac u roku od 24 sata od prvog kontakta. Dok policija jednom istragom prolazi kroz nekoliko država, banaka i tehnoloških kompanija, prevaranti menjaju stranice, naloge i novčanike za nekoliko sati. Koliko nas bi prepoznalo lažnu stranicu svoje banke, napravljenu za nekoliko minuta?