Ministar spoljnih poslova Timčo Mucunski sinoć je u televizijskom gostovanju rekao ono što se vidi i bez diplomatskog prevoda: bilateralni razgovori sa Sofijom ne donose ništa. „Svaka strana iznosi svoje pozicije, a nikakav napredak ne postižemo”, rekao je, i zato Skoplje traži posrednika - Evropsku uniju.

Mucunski kaže da je predlog za pojačano direktno uključivanje EU već zvanično poslat i Briselu i Sofiji. Sastanka sa bugarskim predstavnicima na Generalnoj skupštini UN u Njujorku nije bilo, a komunikacije, prema njegovim rečima, ima, ali bez približavanja „zbog nedostatka interesa druge strane”. Sledeće nedelje on ide u Sofiju na sastanak o Koridoru 8, gde očekuje susret i sa bugarskom koleginicom Velislavom Petrovom-Čamovom.

Crvena linija: predvidivost. Stav Vlade je da u ovom trenutku nema uslova za ustavne izmene. Mucunski je suštinu problema opisao ovako: „Evropska unija i 26 zemalja članica nam kažu: jedini preduslov su ustavne izmene. Jedna zemlja članica nam kaže: ima mnogo više”. Bugarska, prema njegovim rečima, traži sprovođenje predloga iz 2022. godine, koji u njenom tumačenju uvodi istorijske narative, jezik i pitanja koja su suverena nadležnost jedne vlade. Taj predlog je, rekao je ministar, prihvatila tadašnja vlada „zbog nepromišljenosti i lakovernosti u spoljnoj politici”.

Ministar je gostovanje iskoristio i za udarac kod kuće: slabost makedonske državne pozicije je, prema njemu, opozicija, koju je opisao kao „potpuno usklađenu sa pozicijama Bugarske”. Poenta ovog dela više je partijska nego diplomatska - ali pokazuje i koliko je teško ići u Brisel sa jedinstvenim stavom kada kod kuće ne postoji ni dogovor o tome gde je tačno problem.

Nada Skoplja je poseta predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja krajem ove nedelje dolazi u Skoplje. Mucunski kaže da poseta šalje poruku da je EU zainteresovana za region i da će se razgovarati i o Bugarskoj. Ove nedelje, prema njegovim informacijama, Komisija treba da objavi i dokument o proširenju, sa novim politikama za takozvanu postepenu integraciju.

Posrednik koji je i strana. Ideja ima svoju logiku: Unija je ta koja traži konsenzus i ona je dozvolila veto. Ali iskustvo sa sporom sa Grčkom, koji je trajao skoro tri decenije i u kojem su posredovale UN, otvara i suprotno pitanje - da li treća strana za stolom skraćuje spor ili ga produžava. Sofija zasad kaže da je spremna za dijalog, ali bilateralno.

Makedonija je kandidat za članstvo od 2005. godine. Pitanje sada nije da li Brisel može da pomogne, nego da li želi da uđe u spor koji je dosad tretirao kao tuđ.