Ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine Timčo Mucunski potvrdio je u intervjuu za MIA da Vlada vodi razgovore o trajnom rešenju za odblokiranje evrointegracija. I odmah zatim objasnio je zašto ne može da kaže ništa drugo.

„Mi često govorimo o tome da ima razgovora. Ne smemo da delimo detalje, jer ako počnemo da ih delimo sa javnošću, onda ih osuđujemo na neuspeh. Ali, građani treba da budu spokojni da Vlada ima jasno iscrtane crvene linije i pitanja o kojima nije spremna da pregovara“, izjavio je Mucunski.

Znači, razgovori postoje, crvene linije postoje, ali su obe stvari poverljive. Građani treba da budu spokojni - na osnovu toga što im se kaže da budu spokojni.

Priznanje koje je prošlo nezapaženo

U istom intervjuu Mucunski je rekao nešto što je daleko konkretnije od svega ostalog, i što zaslužuje mnogo više pažnje nego što je dobilo. On tvrdi da je na bilateralnim sastancima sa zvaničnim predstavnicima Bugarske bio informisan da se ne traže samo ustavne izmene.

„Mi smo na našim bilateralnim sastancima od zvaničnih predstavnika Bugarske prvo informisani da nisu jedino ustavne izmene ono što se traži od nas, već se traže i različiti ustupci, među kojima i ustupci istorijske prirode, a takođe nam se ukazuje da nije reč samo o njihovom tumačenju, već i o obećanjima koja su visoki predstavnici prethodne vlade dali Bugarskoj“, kaže Mucunski.

Pročitajte to još jednom. To nije partijska replika - to je ministar spoljnih poslova koji kaže da su uslovi širi od javno poznatih, i da postoje obećanja prethodne vlade za koja javnost ne zna. Ako je to tačno, onda „crvene linije“ nisu pregovaračka pozicija. One su odbrana od nečega što je već obećano.

Opozicija ima pravo na kritiku - osim za jedno

Mucunski je poručio opoziciji da ima legitimno pravo da daje kritiku i stav o svim pitanjima osim o spoljnoj politici, gde su, kaže, napravljene katastrofalne greške. Traži od nje da se „izvini građanima“ za sedmogodišnji period vladavine i da prihvati realnost odluka iz 2021. i 2022. godine.

Tu se logika raspada sama. Ako je francuski predlog bio dobar, kaže ministar, ne bi svako imao različito tumačenje naših obaveza. Tačno. Ali isti argument važi i za njegove sadašnje razgovore: ako je rešenje dobro, zašto ne sme da se vidi?

SDSM je reagovao onim što naziva najočiglednijom protivrečnošću - ne postoji zemlja u svetu u kojoj ministar spoljnih poslova javno kaže da vodi razgovore o sudbini države, ali su oni tajna. I podsetio je ministra na izjave iz sopstvenog tabora: Hristijan Mickoski je Prespanski sporazum nazvao „remek-delom diplomatije“, predsednica Gordana Siljanovska-Davkova je izjavila da su nacionalni identitet, jezik i kultura potpuno zaštićeni, a sam Mucunski je rekao da je NATO odlična stvar.

„Da li verujete Timču Mucunskom i njegovim tajnim razgovorima koje vodi u ime građana i njihove budućnosti?“, pitaju iz SDSM-a.

Pitanje je fer, ali je nepotpuno. U poslednjih pet godina sve vlade obećale su rešenje koje će biti trajno, održivo i bez ustupaka. Nijedna ga nije pokazala pre nego što ga je potpisala. Ako članstvo zavisi od nečega što ne smemo da vidimo dok se dogovara, čemu je onda tačno služio konsenzus iz Sobranja pre pet godina - rezolucija o nacionalnim pozicijama koju je, kako kaže sam ministar, tadašnja vlast pogazila za nekoliko meseci?