Najskuplji komad koji nevesta najmanje vidi završava u fioci: šta je nova generacija prestala da kupuje

Jedno pravilo drži već generacijama i ne menja se: burme i verenički prsten se kupuju. One se ne iznajmljuju, ne pozajmljuju i ne vraćaju u ponedeljak. Sve ostalo što nevesta nosi na sebi - minđuše, tijara, ogrlica, narukvica - odjednom je otvoreno pitanje, i odgovor nove generacije nevesta nije onaj koji je industrija očekivala.

Minđuše su najskuplji komad koji najmanje vidiš na sebi. Kristina Sančo, koja stoji iza projekta „Sa nakitom i ludo”, formuliše to ovako: „Minđuše su i dalje zvezdani komad. Imaju ogroman efekat.” Efekat na lice, na svaku fotografiju, na svaki kadar videa. I onda - fioka.

Upravo zato je ta kategorija prva prešla na iznajmljivanje. Sančo izgovara rečenicu koja sumira celu promenu u načinu na koji se gleda na luksuz: „Iznajmljivanje prestaje da bude ekonomska odluka i postaje pametna odluka.” To je razlika između „ne mogu da ga platim” i „ne vidim razlog da ga posedujem”. Prvo je ograničenje, drugo je stav.

Granica, prema savetima stručnjaka, ide otprilike ovako. Kupuje se ono što ima simboliku ili što će se nasleđivati dalje - burme, verenički prsten, komad namenjen da postane porodična stvar. Pozajmljuje se ili iznajmljuje ono što služi jedan dan: tijare, ukrasi za kosu, ogrlice za minimalističku haljinu, narukvice kada kroj ističe ruke, i visoki nakit koji se i inače nosi samo jednom u životu.

Postoji i treći put, koji rešava najčešću dilemu - šta sa bakinim prstenom koji je lep, ali se ne uklapa ni sa čim iz savremenog izbora. Odgovor je u deljivim elementima: dodaci koji se kače i otkače, tako da stari komad dobija nov izgled bez da bude prepravljen. Original ostaje netaknut.

Marisa Ernandes, osnivačica Eme Jewels, to opisuje kao spoj: „Slavimo simboliku dve generacije koje se spajaju sa ljubavlju.”

Da li bi kod nas nevesta izašla sa pozajmljenim minđušama i to rekla naglas? Na Balkanu je nakit na svadbi dugo nosio i drugu funkciju - da se vidi. Otud je i zanimljivo kuda se kreće ova generacija: ne ka više zlata, nego ka manje, ali sa pričom iza njega. Težina prestaje da bude mera vrednosti.