Jedan sat kiše. Toliko je trebalo da se Bitolj ponovo pretvori u grad pod vodom. Poplavljene kuće, dvorišta i pomoćne prostorije u devet ulica, reke koje teku kroz grad, blato koje ulazi u domove. I ponovo ista slika: službe reaguju pošto je voda već unutra, a ne pre toga.

Pljusak je zahvatio Bitolj prethodne večeri, između 20:40 i 21:40 časova. Prijave za poplavljene objekte stigle su iz ulica Prilepska, Gjorče Petrov, Partizanska, Krste Nale, Kosta Abraševik, Dame Gruev, Crvena Voda, Čede Filipovski-Dame i Mirče Acev. Ekipe JKP „Niskogradba”, zajedno sa ostalim komunalnim službama i Teritorijalnom protivpožarnom jedinicom, intervenisale su za čišćenje šahtova i ispumpavanje vode.

Problem nije kiša. Problem je sistem koji ne radi.

Stručnjaci i lokalni političari ukazali su da poplava nije prirodna nepogoda, već rezultat sistemskih propusta u urbanističkom planiranju i održavanju javne infrastrukture. Atmosferska kanalizacija je nedovoljna i traži hitnu reviziju. Rekonstrukcija ulice Debarska stvara nanose koji zatrpavaju kanale. Dugogodišnja rekonstrukcija ulice Kozara destabilizuje teren i otežava odvodnjavanje. Nedovršeni projekti, loše održavani šahtovi - i evo rezultata pri prvoj ozbiljnijoj kiši.

Gabrijela Ilievska iz pokreta „Vredi” kritikovala je gradonačelnika Tonija Konjanovskog za površan pristup terenskim aktivnostima. Posebno je istakla tendersku potrošnju od četiri miliona denara za ugostiteljske usluge - dok infrastruktura propada. Prioriteti su jasni, samo nisu tamo gde treba da budu.

Ovo nije prvi put da se Bitolj davi, niti će biti poslednji. Svaka ozbiljnija kiša otkriva isto: grad koji nema funkcionalan sistem za odvodnjavanje i vlast koja reaguje ispumpavanjem, a ne planiranjem. Koliko puta treba da se ponovi ista slika da bi neko shvatio da problem nisu oblaci, već odluke koje se godinama ne donose?