Pre 20 godina Makedonija je donela zakon kojim je svaki građanin dobio pravo da pita kako institucije troše njegov novac. Dve decenije kasnije, Agencija za zaštitu prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja obeležila je jubilej zajedno sa Međunarodnim danom informacija od javnog značaja. Na događaju se govorilo o poverenju. Brojke koje su se čule grade nešto drugo - nervozu.

Makedonske institucije ispunjavaju oko polovine indikatora dostupnosti informacija. Imaju rok od 20 dana da odgovore na zahtev, najduži u regionu - i vrlo često ga probijaju. Umesto da odgovore, često ćute i čekaju žalbu.

Brojke Metamorfozisa. Kod izvršne vlasti, prema poslednjem merenju Fondacije Metamorfozis, dostupnost je najslabije ocenjena oblast, sa 48,79 odsto ispunjenosti indikatora - pad od skoro pet procentnih poena u odnosu na prethodnih 54,18 odsto. Na lokalnom nivou je još gore: opštine ispunjavaju samo 33,6 odsto indikatora, a u zakonskom roku odgovorilo je samo 50 od 81 jedinice lokalne samouprave, naspram 62 prethodne godine.

Ima i svetlih tačaka. U regionalnom indeksu otvorenosti, Vlada je najotvorenija u regionu, Skupština je druga iza Crne Gore, a Kriva Palanka je najotvorenija opština u zemlji. Na dnu su ministarstva za sport i za politički sistem, kao i opštine Bogovinje, Studeničani i Lozovo.

Direktor Agencije Petar Gajdov kaže da institucije generalno poštuju to pravo i kao pozitivne primere naveo je Demir Hisar, Vinicu i Ministarstvo odbrane. Ove godine Agenciji je podneto 334 žalbe, najviše od organizacija civilnog društva i građana. Generalni problem, priznaje Gajdov, jeste „ćutanje” pojedinih institucija - iako se, prema njegovim rečima, informacija na kraju najčešće daje, samo posle roka ili dok traje žalbeni postupak.

Upravo tu je suština. Informacija koja stiže posle roka i posle žalbe nije transparentnost, nego strpljenje. „Treba da pređemo sa prava da tražiš informaciju na pravo da ti informacija bude dostupna”, poručila je Danče Danilovska-Bajdevska iz Metamorfozisa. Građanin, kaže ona, ne treba da pita koliko je javnog novca potrošeno i ko je sklopio ugovor - to treba da bude objavljeno, i to „ne u skeniranom dokumentu od sto strana koji je formalno objavljen, ali ga praktično niko ne može pretraživati ni analizirati”.

Švedski ambasador Ula Solstrem podsetio je da je Švedska prva u Evropi donela akt o slobodi informacija, a švajcarski ambasador Kristof Somer da pristup treba da bude standard, sa izuzecima samo kada postoji izuzetan razlog. Posle 20 godina, pitanje za Makedoniju je jednostavno: kada će pravo da znaš prestati da bude bitka koju dobijaš žalbom?