Srbija je objavila da kupuje jedan od najmoćnijih sistema za protivvazdušnu odbranu u Evropi - kineski HQ-9. Predsednik Aleksandar Vučić najavio je kupovinu tokom prikaza vojne opreme na aerodromu Batajnica: „Sada kupujemo HQ-9, a verovatno i nešto drugo."

Prema vojno-analitičkom portalu Military Watch, sa ovim sistemom Srbija bi mogla da poseduje protivvazdušnu odbranu sa dometom do 300 kilometara - više od američkog „Patriota" (200 km) i francuskog SAMP/T NG (150 km), uz veću mobilnost od zapadnih ekvivalenata. Na papiru, to znači mogućnost stvaranja širokih zona zabranjenog leta nad regionom.

Tu vredi sačuvati trezvenost. „Amerikanci na nogama" i „oružje koje menja sve" su naslovi, ne činjenice - ne postoji zvanična reakcija iz Vašingtona, samo analiza specijalizovanog portala. Ipak, poenta je stvarna: jedna balkanska zemlja koja nije članica NATO-a kupuje kinesko oružje vrhunske klase, i to usred regiona okruženog članicama alijanse.

Za susede ovo nije samo tehničko pitanje. Kad jedna država na Balkanu naoružava nebo kineskom tehnologijom, a druga sedi pod natovskim kišobranom, ravnoteža moći u regionu tiho se pomera. Pitanje nije da li Srbija ima pravo da se naoružava - svaka država ima - već kuda vodi trka u kojoj svaki sused želi da bude jači od onog drugog.