Torunj i Bidgošč, dva poljska grada koja gotovo niko ne posećuje: kula nakrivljena 1,46 metara, muzej medenjaka i 480 zlatnika ispod katedrale

Jedan grad su izgradili tevtonski vitezovi. Drugi je bio poljski od samog početka, više od veka živeo je pod pruskom vlašću, pa se ponovo vratio Poljskoj. Torunj i Bidgošč su susedi, na oko sat vožnje automobilom, a istorije su im toliko različite da deluju kao da su na dva kraja Evrope. Balkan dobro zna kako izgleda grad koji je menjao gospodare - i koliko tragova oni ostavljaju po ulicama.

Torunj: cigle, biber i medenjaci

Staro gradsko jezgro Torunja je gotika od crvene cigle, nasleđe gotovo dvesta godina vlasti Tevtonskog reda, od čijeg zamka danas stoje ruševine. Godine 1454. grad se pobunio i pridružio Kraljevini Poljskoj. Bogat hanzeatski grad na reci Visli, Torunj je trgovao začinima, među kojima i biberom - i upravo iz te trgovine rodio se njegov čuveni medenjak, pjernik.

Medenjak ovde nije suvenir, nego religija. U Živom muzeju medenjaka posetioci uče istoriju i tehniku, a zatim sami mese i peku svoje kolače. Pjernika ima u svakom kafiću i restoranu, pa je izaći iz Torunja bez kutije medenjaka gotovo nemoguće.

Grad ima i svoju „Kulu greha”. Prema legendi, sagradio ju je tevtonski vitez kao pokajanje, a danas je nakrivljena za 1,46 metara. U gotskoj kući iz 15. veka smešten je Muzej Nikole Kopernika, posvećen njegovoj heliocentričnoj teoriji - iako se istoričari još uvek ne slažu da li je astronom zaista živeo baš tu. Univerzitet koji nosi njegovo ime ima oko 30.000 studenata i astronomski centar sa opservatorijom.

Na Starom tržnom trgu stoji Stara gradska većnica, gotski simbol od cigle, a ispred nje bronzana statua Kopernika visoka 2,6 metara, delo Kristijana Fridriha. Unutra su Okružni muzej, Kraljevska sala i Velika sala sa portretom Kopernika, a kula od 40 metara pruža pogled na ceo grad. U katedrali Svetog Jovana čuvaju se Kopernikova krstionica, srednjovekovne freske, orgulje i istorijsko zvono sa nadimkom „Božja truba”.

Za jelo: restoran Monka, u nekadašnjem baroknom žitnom magacinu, gde kuvar Kaš Ederne radi sa lokalnim brašnom i povrćem, a pekara svako jutro vadi hleb i kifle. Hotel Spichrze, nazvan po švedskom žitnom magacinu iz 18. veka kraj pristaništa, služi patku, haringu, kiselu supu žurek i dezerte sa medenjacima. A pivo - u pivari Jan Olbracht Browar Staromiejski, u gotskoj kući nazvanoj po kralju Janu Olbrahtu. On je vladao od 1492. do 1501. godine i umro u Torunju, prema predanju, delimično i zbog ljubavi prema pivu.

Bidgošč: muzika, mlinovi i zlato ispod katedrale

Bidgošč je grad klasične muzike i džeza. Muzička akademija „Feliks Novovjejski” jedna je od vodećih u zemlji, a na jesen se održavaju Muzički festival Pomorske filharmonije i Bydgoszcz Jazz, povezan sa bubnjarem Juzefom Eljašem i klubom Eljazz, osnovanim 1994. godine.

Stari tržni trg okružen je neoklasičnim, eklektičnim, secesijskim i modernističkim zgradama, od kojih su mnoge obnovljene posle Drugog svetskog rata. Tu stoji bronzani spomenik „Borbi i mučeništvu Bidgoškog kraja” iz 1969. godine, u znak sećanja na javna pogubljenja iz septembra 1939. Sunčani sat, koji je dizajnirala Agata Lapinjska, pokazuje „bidgoško vreme” prema položaju sunca na meridijanu 18 stepeni istočno. A u 13:13 i 21:13 na prozoru restorana Katarynka pojavljuje se Pan Tvardovski, legendarni alhemičar.

Najbolja fotografija pravi se sa mosta preko reke Brde u starom jezgru, sa skulpturom „Čovek koji prelazi reku” Ježija Kendžore, postavljenom oko ulaska Poljske u EU, i Roterovim mlinovima u pozadini. Na ostrvu sa mlinovima, kompleks Rother je kulturni prostor posvećen vodi i mlevenju. Evropski centar novca tamo čuva i Bidgošku riznicu, pronađenu 2018. godine ispod katedrale Svetog Martina i Nikole: 480 zlatnika, crkvene predmete i nakit.

Bidgošč je i grad parkova: park Kazimira Velikog, sa fontanom „Potop” iz 1904. godine Ferdinanda Lepkea, park Jana Kohanovskog pored Pomorske filharmonije i grad-vrt Sjelanka, koji je projektovao Jozef Štiben. Za večeru - Kuchnia by Marcin, sa savremenom poljskom kuhinjom.

Kako stići

Najbliži veliki aerodromi su Gdanjsk i Varšava. Iz Gdanjska put vodi ka Malborku, Bidgošču i Torunju, iznajmljenim automobilom ili vozom, a iz Varšave postoji direktan voz do Bidgošča. Ako ste već u Malborku, oko 160 kilometara od Bidgošča, ne preskačite zamak: gradio ga je Tevtonski red od 13. veka, pod zaštitom UNESKO-a je od 1997. godine i smatra se najvećom tvrđavom od cigle na svetu. Dva grada koja gotovo niko ne posećuje, a tevtonsko nasleđe, hanzeatsko bogatstvo i zlato ispod katedrale - koliko drugih evropskih destinacija nudi toliko mnogo uz toliko malo gužve?