Vozom kroz Ande do Maču Pikčua: 43 kilometra pored reke Vilkanote, a karta za prvu klasu počinje od 395 evra

Do Maču Pikčua se ne stiže u jednom skoku. Prvo avionom do Kuska, nekadašnje kraljevske prestonice Inka, zatim kombijem kroz deo Svete doline, pa vozom, pa autobusom. Inkaška citadela je na listi UNESKO-a i jedno je od sedam novih svetskih čuda, a deonicu vozom mnogi nazivaju najlepšim putovanjem vozom u Latinskoj Americi.

Voz polazi iz Oljantajtamba, „živog inkaškog grada”, u kojem se živi bez prekida od 15. veka. Ulice su kaldrmisane, kuće od ćerpiča, voda i danas teče inkaškim kanalima, a iznad grada se uzdižu terase arheološkog kompleksa. Na stanici mladi u tradicionalnim nošnjama dočekuju putnike muzikom i plesom.

Koliko košta pogled. Kompanija Inca Rail vozi u tri varijante. The Voyager je praktična opcija, od 75 do 95 evra u jednom pravcu, zavisno od termina. The Prime dodaje živu muziku i užinu. The First Class je najekskluzivnija: samo osam putnika, balkon s pogledom na Ande, meni od tri jela sa sastojcima iz lokalnih zajednica i andska muzika - kreolske pesme, uajnos i uajlarš, praznične pesme povezane sa zemljoradnjom. Karta počinje od 395 evra u jednom pravcu.

Pruga je duga 43 kilometra, kraća od puta Skoplje-Veles, a vožnja traje oko sat i po. Veći deo puta levo teče reka Vilkanota, negde odmah pored šina, negde duboko na dnu doline. Vrhovi unaokolo idu iznad 4.000 metara.

Pejzaž se menja pred očima. Voz kreće između visokih andskih polja s njivama i stadima, a završava u gustoj, vlažnoj vegetaciji na prelazu između planine i džungle, blizu amazonske strane. Na nekim deonicama pada sitna kiša. Po padinama se vide terase na kojima su stari narodi gajili kinou, kukuruz, krompir i aromatične trave, a deo njih se obrađuje i danas. Ko želi da razume kako funkcioniše ta zemljoradnja, može da poseti arheološki lokalitet Moraj.

Reku seku i stare inkaške staze koje lokalno stanovništvo koristi i danas. Njima su trčali časkiji, glasnici Inka - prvi koji su prelazili Ande činili su to trčeći, a ne vozom. Pešaci koji idu Inkaškom stazom i danas ulaze u citadelu kroz Intipunku, Kapiju sunca.

Poslednja stanica je Aguas Kalijentes, ili Maču Pikču Pueblo, gradić na dnu uske doline pored Vilkanote. Mnogi ostaju jednu ili dve noći da bi posetili Maču Pikču bez žurbe, okupali se u toplim izvorima, ušli u baštu s leptirima i probali lokalnu kuhinju. Putnici izlaze iz voza dok svira „El Cóndor Pasa”. Koliko bi platio za sat i po vožnje vozom, ako te na kraju čeka svetsko čudo?