Debar ima izvore visokokvalitetne vode za piće - i ipak je ostao bez vode tokom dana. Kada ušteda zavisi samo od građanina, obično se nešto drugo tiho kvari.

Javno komunalno preduzeće „Standard” uvelo je višesatne restrikcije vode u Debru i okolini, sa važenjem od 1. jula. Razlog, prema preduzeću, jeste prekomerna dnevna potrošnja koja prazni sistem - između ostalog i korišćenje vode za piće za zalivanje bašti i za pranje dvorišta i površina. Restrikcije su raspoređene po naseljima: Donji Kosovrasti (sa banjskim kompleksom) ostaje bez vode od 10 do 13 časova, a Venec 1, Venec 2, Taranik i Ćernanica od 13 do 16 časova.

Preduzeće je poručilo da će mera ostati na snazi dok se stanje ne popravi i apelovalo na racionalno korišćenje vode sa izvora Rosoki, koju opisuje kao visokokvalitetnu vodu za piće. Apel je razumljiv - ali i previše udoban. Jer sva težina rešenja pada na leđa građanina: ti ne zalivaj, ti ne peri dvorište, ti štedi. A šta radi sistem pre nego što stigne do tvoje slavine?

To je pitanje koje retko čujemo kada leto donese restrikcije. Debar nije sam - svakog leta se širom Makedonije ponavlja ista slika: visoke temperature, skočena potrošnja i hitne mere kao da svake godine vrućina dolazi iznenada. Problem je što mnoge opštine decenijama ne vode pravu brigu o gubicima vode za piće u sopstvenim mrežama. Voda koja ističe kroz probušene cevi pod zemljom nigde se ne pojavljuje u apelima - tamo je krivac uvek samo građanin sa crevom u bašti.

Restrikcija će trajati dok se ne rashladi vreme, a onda će svi zaboraviti na nju - do sledećeg leta. Pitanje koje ostaje jeste da li neko uopšte meri gubitke u sistemu, ili je lakše svakog leta uključiti isti raspored i isti apel. Zato što voda koja izvire kao visokokvalitetna, a ne stiže do slavine u podne, nije problem potrošača - već onih koji su godinama trebali da održavaju mrežu.