Šest udara na dva mosta za samo nekoliko dana. Toliko puta su, prema ukrajinskom ministru spoljnih poslova Andriju Sibihi, ruske snage pogodile mostove preko Dnjepra u Kijevu, gradu koji reka bukvalno deli na dva dela. Sibiha je od zapadnih saveznika zatražio „odlučnu akciju” i upozorio da mostovi nisu samo saobraćajnice.

„Mostovi su vitalne arterije koje omogućavaju da zemlja funkcioniše, povezuju zajednice i omogućavaju ljudima da idu na posao i dobiju osnovne usluge”, izjavio je on. Prema njegovim rečima, udari su izvođeni i u trenucima kada su preko mostova prolazili automobili i vozovi metroa.

Južni i Severni most, dan po dan

Napadi su počeli 1. oktobra. Prvo je više puta pogođen Južni most, preko kojeg idu i drumski saobraćaj i linija metroa. Tokom prvog udara po njemu su se kretali automobili, a na mostu se nalazio i voz metroa. Posle ponovljenog napada most je potpuno zatvoren. U narednim danima na red je došao i Severni most, gde su oštećeni kolovoz i kontaktna mreža javnog prevoza, a u napadima ima i povređenih. Saobraćaj između leve i desne obale Kijeva nekoliko puta je praktično bio paralisan.

Moskva je potvrdila napade na Severni most, ali tvrdi da ga nije gađala zbog civilnog saobraćaja, već zato što su preko njega prebacivane ukrajinske jedinice i vojni teret. Rusko Ministarstvo odbrane već je najavilo pojačanje udara na vojne, vojno-industrijske i povezane infrastrukturne objekte širom Ukrajine, pošto je Volodimir Zelenski najavio da će Kijev pojačati napade na ruske rafinerije.

Logika udara je surova i jednostavna: most ne mora da se sruši. Dovoljno je oštetiti kolovoz, instalacije ili konstrukciju, pa da prelaz ostane zatvoren dok stručnjaci ne procene da li je bezbedan. Grad od nekoliko miliona ljudi je prepolovljen, a most ne mora ni da padne.

Mlazni „Gerani” i usluga iz Pjongjanga

Od udara se teško braniti zbog novih mlaznih verzija dronova „Geran”. Stariji modeli sa klipnim motorima leteli su oko 180 kilometara na sat i mogli su dugo da se prate po zvuku i pravcu. Novi dostižu približno 500 do 600 kilometara na sat. Mobilne grupe sa teškim mitraljezima, koje su godinama bile glavno sredstvo protiv sporih dronova, sada mnogo teže hvataju cilj, pa Ukrajina sve češće mora da troši skuplje protivvazdušne rakete ili borbene avione.

Upravo tu tehnologiju je, prema Zelenskom, Moskva podelila sa Severnom Korejom. Na pitanje da li veruje da je Rusija Pjongjangu dala tehnologiju iza novih mlaznih bespilotnih letelica, odgovorio je bez dvoumljenja: „Da, naravno. Oni dele sve tehnologije sa Severnom Korejom. Ne znam tačno za balističke i druge sisteme, ali mislim da i to dele, jer im je Severna Koreja pomogla raketama.” Tvrdnja za sada nije nezavisno potvrđena.

Pjongjang je Moskvi isporučio milione artiljerijskih granata, balističke rakete i vojnike. Prema ukrajinskim procenama, više od 8.000 severnokorejskih vojnika već je u Rusiji, a još oko 10.000 se priprema za moguće raspoređivanje. Južna Koreja godinama upozorava da Kim Džong Un ne šalje vojsku i municiju bez ozbiljne protivusluge. Zelenski sada tvrdi da je usluga počela da se vraća.

Sibiha traži da zapadni odgovor ne ostane samo na osudama, već da donese dodatnu protivvazdušnu odbranu, nove sankcije protiv ruskog vojno-industrijskog kompleksa i mere protiv ljudi i kompanija koje, prema Kijevu, omogućavaju udare. „Svet ne može samo da stoji i čeka”, rekao je. Balkan dobro zna koliko košta kada svet upravo to radi. Pitanje je da li će ovog puta odgovor stići pre sledećeg udara.