Nutricionistkinja: kivi nije samo vitamin C - enzim aktinidin pomaže telu da razgradi proteine

Kivi obično pamtimo po vitaminu C. Dijetetičarka-nutricionistkinja Salena Sainz podseća da je to tek početak. U jednom kiviju ima vlakana, vitamina C, folata, kalijuma, vitamina K, karotenoida, polifenola i drugih antioksidanasa - dosta posla za jedno malo voće u dlakavoj kori.

Aktinidin - enzim za koji je malo ko čuo. Kivi sadrži proteolitički enzim koji pomaže u razgradnji proteina i može da olakša varenje. Ako vam je teško posle bureka ili teškog nedeljnog ručka, ovo je voće koje bar na papiru ima posla da završi.

Varenje. Nerastvorljiva vlakna daju volumen stolici, a rastvorljiva zadržavaju vodu i omekšavaju je. Kliničke studije, navodi stručnjakinja, povezuju redovno jedenje kivija s češćom stolicom i delimičnim ublažavanjem zatvora. Ali nije čudo u kori: voda, kretanje i ishrana s drugim voćem, povrćem, mahunarkama, orašastim plodovima i integralnim žitaricama znače jednako mnogo.

Imunitet i srce. Vitamin C doprinosi normalnoj funkciji imuniteta, a kalijum, vlakna i antioksidansi uklapaju se u ishranu koja je dobra za srce. Sainz pažljivo bira reč „doprinos” - ne tvrdi da kivi leči. Tu razliku preskaču mnoge reklame za suplemente.

Dijabetes. Kivi ima umerenu količinu ugljenih hidrata i relativno nizak glikemijski teret po uobičajenoj porciji, pa može da se uklopi u ishranu dijabetičara - uz pažnju na porciju i na to kako šećer reaguje kod svakog pojedinačno.

Kada i za koga. Nema idealnog sata - za doručak, kao užina ili kao desert. Ne mora ni svaki dan; može da se smenjuje s drugim voćem. Ljudi alergični na kivi treba da ga izbegavaju, a alergični na lateks da budu oprezni zbog moguće ukrštene reakcije. Kod nekih kivi izaziva i stomačne tegobe, pa je podnošljivost individualna.

Poruka na kraju suprotna je od one koju prodaju „superhrane”: jedan kivi dnevno je lak način da unesete voće, vlakna i mikronutrijente, ali nije obavezan, a efekat zavisi od svega ostalog što jedete mesecima unazad.