Most koji Moskva gradi kao simbol svoje moći, jutros se pretvorio u simbol nečeg sasvim drugog - nereda i straha. Na Krimskom mostu, jedinoj kopnenoj vezi između Rusije i anektiranog poluostrva, stvorila se kolona od skoro 3.000 vozila. Sa kerčenske strane čekalo je oko 1.800 vozila da napuste Krim, sa procenjenim čekanjem od pet sati; sa tamanske strane - još oko 1.000, sa zakašnjenjem od preko tri sata.

Saobraćaj je bio potpuno obustavljen između 23:50 i 6:14 - više od šest sati potpune blokade. Po ponovnom otvaranju, uvedene su obavezne ručne provere svakog vozila, što je drastično usporilo protok. Razlog? Pojačane bezbednosne mere zbog pretnji ukrajinskim napadima na Krim.

Scena je gotovo groteskna: vozači kojima je dozvoljeno da nose najviše 200 litara goriva u kanisterima, zajedno sa vodom za piće, redaju se satima da pređu preko mosta koji je trebalo da bude dokaz neprobojne kontrole. Kad jedna država mora ručno da pregleda tri hiljade automobila na sopstvenom mostu, to nije sila - to je nervoza.

Za Balkan, koji dobro pamti čekanja na granicama i kolone koje ne mrdaju, ova slika je poznata. Razlika je u tome što ovde iza zaglavljenih vozila stoji rat koji ne završava, i poluostrvo čija budućnost ostaje otvoreno pitanje. Mostovi se grade da spajaju - ali kad postanu jedini izlaz pod stalnom pretnjom, oni postaju i zamka.