NATO najozbiljnije do sada upozorio Zelenskog: pomiri se sa Trampom ili rizikuješ ponižavajući mir

Otvorena svađa između Donalda Trampa i Volodimira Zelenskog prestala je da bude diplomatska drama za naslovne strane. Sada se meri u raketama. Prema informacijama koje su izašle u javnost, SAD su ograničile Ukrajini pristup satelitskoj tehnologiji Starshield kompanije SpaceX i zadržale isporuke ključnih raketa za sisteme protivvazdušne odbrane Patriot - upravo onih kojima Kijev brani gradove od ruskih balističkih udara.

Zato je NATO uputio najozbiljnije upozorenje do sada - ne Moskvi, već Kijevu. Od Zelenskog je zatraženo da hitno smiri strasti i ublaži sukob sa Vašingtonom. U suprotnom, s obzirom na Trampovu nepredvidivost, pod znakom pitanja mogle bi da se nađu čak i isporuke američkog oružja koje evropske zemlje same plaćaju kroz program PURL. U Alijansi raste strah da je odnos dvojice predsednika nepovratno uništen i da bi Ukrajina mogla da bude primorana na bolan i ponižavajući mirovni sporazum sa Moskvom.

Brojke su surove. Prema Zelenskom, Ukrajina trenutno dobija samo 12 raketa za Patriot mesečno - četvrtinu onoga što je slala administracija Džozefa Bajdena. I još nešto: Bajden ih je slao besplatno, kao vojnu pomoć, a Tramp ih skupo naplaćuje i kasni čak i sa onima koje je Kijev već platio. „Pred nama je duga, mračna i hladna zima”, upozorava Džastin Logan iz vašingtonskog instituta Kato. „Uskoro je novembar, njihove zalihe raketa presretača pale su skoro na nulu, a Evropljani vrlo malo mogu da ih dopune, jer su i njihova skladišta prazna.”

A Tramp? „Rusija je, iskreno rečeno, sasvim u redu prema Ukrajini. Nisu radili bogzna šta”, rekao je novinarima pred put u Kanzas. To je rekao na dan kada je ruski dron udario u park u Harkovskoj oblasti usred bela dana i ubio šest ljudi, među kojima i dvoje dece. Među poginulima su jednogodišnja Angelina i njena majka Ina. Noć pre toga Rusija je napala Kijev sa više od desetak balističkih projektila i gađala skoro 30 ključnih energetskih objekata širom zemlje.

Varnica za najnoviju svađu bila je Trampova odluka da jednostrano dozvoli uvoz ruskog dizela i zamrzne novi paket sankcija protiv ruskog energetskog sektora koji je izglasao Kongres - potezi koji direktno pune ratnu kasu Moskve. Belu kuću, pak, najviše nerviraju uspešni ukrajinski napadi dronovima na ruske rafinerije. Pred izbore za Kongres 3. novembra, administracija traži koga da okrivi za visoke cene goriva - i umesto ka ratu koji su SAD započele u Iranu, prstom pokazuje ka Kijevu.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute pokušava da smiri tenzije. Američki državni sekretar Marko Rubio, na pitanje da li su odnosi nepovratno uništeni, nije odgovorio direktno, već je rekao da je Tramp spreman da učini sve da se rat završi, „čak i ako to znači da mora da gurne obe strane da sednu za sto”. Nemački kancelar Fridrih Merc upozorio je da Putinov cilj nije samo vojni poraz Ukrajine, već i potkopavanje demokratije na evropskom tlu.

Čudna je logika ovog upozorenja. Napadnuti dobija savet da bude pomirljiv, a napadač dobija dizel bez sankcija. Balkan dobro pamti trenutak kada velike sile odluče da je brz mir važniji od pravednog. Da li će Ukrajina imati drugi izbor osim da ćuti i čeka isporuku?