Zelenski ne daje Donbas: Ako predamo Slavjansk, put do Dnjipra je otvoren

Volodimir Zelenski ponovo je rekao ne. Nema povlačenja iz dela Donbasa koji je još pod ukrajinskom kontrolom, jer - prema njegovim rečima - to ne bi bio kraj ruskih zahteva, već početak novog marša. U razgovoru sa Stivenom Bartletom, voditeljem podkasta The Diary of a CEO, ukrajinski predsednik nabrojao je gradove oko kojih se vrti cela priča: Slavjansk, Kramatorsk i Druškovka.

„Oni žele istok. To znači da žele Slavjansk. Ključni su Slavjansk, Kramatorsk i Druškovka, a odatle se izlazi direktno u Dnjepropetrovsku oblast, ka Pavlogradu i Dnjipru”, izjavio je Zelenski. Posebno je pomenuo Krivi Rog, svoj rodni grad, i Nikopolj, koji je opisao kao važan industrijski, mašinski i proizvodni centar.

Logika je vojna, ne diplomatska. Ostatak Donbasa brani se položajima koji su pripremani godinama, a povlačenje bi značilo da se ti položaji jednostavno napuste. „To je veoma opasno, jer ako im predamo taj deo, a tamo je snažno utvrđena odbrana naše zemlje, rizik je ogroman. Ako Putin poželi da nastavi, mogao bi da zauzme veliki broj naših gradova. Taj rizik je stvaran. Niko ništa ne garantuje”, rekao je Zelenski.

Prema njemu, apetiti Moskve ne staju na Slavjansku i Kramatorsku - protežu se i ka Zaporožju, Hersonu i Nikolajevu. Zato Kijev odbija da se povuče bez čvrstih bezbednosnih garancija. „Svi govore o bezbednosnim garancijama i mi smo potpuno otvoreni za njih. Ali oni traže da se povučemo još više. Ako se povučemo, gde su onda garancije? Osim toga, to je nepravedno”, poručio je on. Moskva, sa svoje strane, uporno traži da ukrajinska vojska napusti Donbas i to predstavlja kao jedan od osnovnih uslova za trajni mir.

Tu dolazi naizgled kontradiktorni deo. Dvadeset prvog oktobra, u intervjuu za Fox News, Zelenski je potvrdio da je spreman da prihvati zamrzavanje sukoba na sadašnjoj liniji razgraničenja. „Sada moramo da zamrznemo situaciju. Mislim da je to realan način da se ovaj rat završi. Nazovite to prekidom vatre ili zaustavljanjem ubijanja, kako kaže predsednik Tramp”, izjavio je. Dakle: stop tamo gde vojske stoje danas - da. Predaja još teritorije - ne. Posle primirja, Kijev bi tražio dugoročne bezbednosne garancije od SAD i evropskih partnera.

Deo medija prenosi da je iz najnovije verzije američkog mirovnog plana izbačen zahtev za potpuno povlačenje iz Donbasa i da predlog predviđa prekid vatre po sadašnjoj liniji fronta, bez formalnog priznanja Kijeva ruskog suvereniteta nad teritorijom koju je Moskva zauzela. Ali konačni sadržaj plana nije objavljen, a Rusija nije saopštila da odustaje od svojih teritorijalnih zahteva. Plan o kojem svi govore, a niko ga nije video - klasika žanra.

Diplomatija u međuvremenu putuje. Američki specijalni izaslanik Stiv Vitkof sastao se 21. oktobra sa Vladimirom Putinom u Sankt Peterburgu, posle razgovora sa Zelenskim i evropskim predstavnicima u Oslu. Na skoro trosatnom sastanku predstavio je nove američke predloge, među kojima i bezbednosne garancije za Ukrajinu. Putinov savetnik za spoljnu politiku, Jurij Ušakov, saopštio je da je Rusija načelno spremna za nastavak trilateralnih pregovora oko 10. novembra, možda u Abu Dabiju.

Pitanje za Kijev nije samo da li će biti prekida vatre, već da li će linija na kojoj se front zaustavi biti kraj rata ili samo pauza pred sledeći napad. Koliko „privremenih” linija na Balkanu ostalo je trajno dugo nakon što su svi zaboravili da je trebalo da budu privremene? Zelenski je to rekao glasno: „Niko ništa ne garantuje.” Da li će neko u Abu Dabiju pokušati da ga demantuje?