Kosovska predsednica u vršenju dužnosti Albulena Hadžiu raspisala je vanredne izbore za 7. jun. To je treći izborni ciklus u manje od jedne godine - čime Kosovo, najmlađa evropska država, potvrđuje da politička nestabilnost ovde nije greška, već strukturno stanje.

Parlament nije uspeo da izabere novog predsednika nakon isteka mandata Vjose Osmani u aprilu. Premijer Albin Kurti, uprkos ubedljivoj pobedi Vetëvendosje na decembarskim parlamentarnim izborima, nije uspeo da obezbedi podršku za svog kandidata za predsednika. Rezultat: put blokiran, i jedinstveno rešenje - novi izbori.

Hadžiu je rekla ono što svaki građanin Kosova zna odavno: "Zaostajemo sa reformama bez razloga. Ne možemo da gubimo vreme". Ali reforme su samo povod. Duboka politička blokada nije u parlamentu, već među samim partijama i u strukturi kosovske političke elite.

Kosovo ima specifičan problem. Vetëvendosje je dobila parlamentarnu pobedu, ali ne i predsedničku kontrolu. Opozicija je razdeljena između LDK, PDK i AAK. Niko nema većinu potrebnu za predsednika. Treći izbori ovo ne moraju nužno da reše - mogu samo da to produže.

Za region, ovo je nezgodna vest. Kosovo je najmlađa država, ali već ima reputaciju "raznolike političke scene". Ekonomija stagnira. Dijalog sa Beogradom je zamrznut. Relacije sa EU su napete zbog produženja sankcija nametnutih iz Brisela još od 2023.

Na Balkanu ovo gledamo kao poznat šablon. Izborni ciklus, zatim politička kriza, zatim još jedan izborni ciklus. Reforme se odlažu. Građani postaju skeptični prema institucijama. Mladi ljudi pakuju kofere. Ovo nije priča samo za Prištinu. Ovo je priča za sve nas.