Pedeset i dve godine nuklearka Kozloduj radi pored Dunava bez ijednog dana prekida zbog vremenskih uslova. Ove nedelje to je zavrseno. Ne zbog kvara, ne zbog incidenta, ne zbog sankcije - nego zato sto reka jednostavno nema dovoljno vode.

Bugarsko ministarstvo energetike saopstilo je preventivno smanjenje od oko 120 megavata 21. avgusta na petom reaktorskom bloku, ciji kapacitet premasuje 1.000 megavata. Prognoze kazu da ce nivo vode u bugarskom delu Dunava nastaviti da pada.

Mehanika je jednostavnija nego sto zvuci. Dunavska voda ne hladi reaktore - ona hladi paru u kondenzatorima, u nenuklearnom delu postrojenja. Pumpna stanica, tvrdi ministarstvo, obezbedjuje potreban dotok cak i pri niskom nivou. Ali kada je sistem projektovan za reku koja je uvek bila tu, a reke vise nema u istoj kolicini, „dovoljno” postaje racun, ne garancija.

Kozloduj nije sam, i to je prava vest

Madjarska nuklearka Paks smanjila je proizvodnju do kriticnog nivoa posle rekordno niskih nivoa Dunava. Rumunija je iskljucila prvi blok Cerne Vode krajem jula i proglasila stanje visoke pripravnosti u celom energetskom sektoru za avgust. Tri zemlje, jedna reka, i sve tri imaju isti racun na stolu.

Krizna radna grupa u Bugarskoj formirana je jos pocetkom juna, nakon sto su prognoze suse sirom Zapadne i Centralne Evrope postale neprijatne za citanje. Znaci ne radi se o iznenadjenju - radi se o necemu sto se videlo mesecima i sto je ipak stiglo.

Ovo je deo regionalnog elektroenergetskog sistema na koji se oslanja i Balkan. Kada tri nuklearke na istoj reci istovremeno smanjuju, to nije lokalna bugarska vest - to je pitanje za svakoga ko uvozi struju u avgustu.

A kljucno pitanje nije koliko je megavata izgubljeno ovog meseca. Pitanje je da li neko prerađuje projekte koji pretpostavljaju reku sa stalnim nivoom. Zato sto je reka vec dala svoj odgovor, i taj odgovor nece biti bolji sledeceg leta.