Najveci deo intervencija kumanovskih vatrogasaca ovog vikenda nije bio u Kumanovu. Bio je u Lipkovu, u susednim selima, tamo gde gori vec danima. Gradonacelnik Maksim Dimitrievski to je rekao glasno - a zatim izgovorio recenicu koja objasnjava celo stanje.

„Opstina Kumanovo u najvecem delu troskova protivpozarne jedinice ucestvuje sopstvenim sredstvima, dok ostale opstine koje pokrivamo ne izdvajaju ni jedan jedini dinar.”

Dakle: jedna opstina placa, nekoliko opstina koristi. To nije solidarnost, to je rupa u sistemu. Dimitrievski kaze da je pitanje vise puta otvarano na sednicama ZELS-a, ali da „odredjene opstine jednostavno imaju drugog da se brine o njihovoj bezbednosti”.

On insistira da Kumanovo ni u jednom trenutku nije ostalo bez rezervnih timova, uprkos tome sto je znacajan deo ljudskih resursa bio poslat van teritorije. Proteklih dana kumanovski vatrogasci intervenisali su u Nikustaku, gde se vatra prosirila prema Matejcu i manastiru, ali i u Umin Dolu, Kuckarevu, Gradistu, Rezanovcu i Vistici, kao i na pozaru u kuci u ulici „Bozidar Mickovic”.

Spisak od sest lokacija plus gradska intervencija, za jedan vikend, od jedinice koju finansira samo jedna opstina. Ako to nije definicija preopterecenog sistema, sta jeste?

Lipkovo nije ni prva ni jedina opstina u Makedoniji bez organizovane protivpozarne zastite. Svakog leta ponavlja se ista aritmetika: vatra ne priznaje opstinske granice, a budzeti za gasenje ih priznaju vrlo precizno. Razliku placaju oni koji imaju jedinicu - ljudima, gorivom i rizikom.

Pitanje za ZELS i za drzavu ostaje otvoreno jos jednu sezonu: ko ce platiti gasenje kada niko nije duzan da ga plati?