Leto u Makedoniji sve češće ne počinje kalendarom, već dimom na horizontu. Za jedan dan istočni deo zemlje goreo je na više mesta odjednom, a slika je postala poznata do neprijatnosti: suve površine, vetar i vatra koja trči brže od svakog vatrogasnog vozila.

Prema Centru za upravljanje krizama, do popodneva su registrovana tri aktivna požara na otvorenom prostoru - kod probištipskog sela Neokazi, u centralnom gradskom području „Isar" u Štipu, i kod sela Novoselani u opštini Češinovo-Obleševo. Požar u Štipu bio je posebno zabrinjavajući upravo zato što je izbio u centralnom delu grada. Vatrogasne ekipe upućene su na sve tri lokacije.

Ali prava šteta već je bila naneta prethodnog dana. Veliki požar koji je besneo u ataru probištipskih sela Neokazi, Bučište i Ratavica spalio je voćnjake, žitne kulture, vinograde, pčelinjake i jednu kuću. To nisu „niska vegetacija" i statistika - to su ljudi čija je cela godišnja muka nestala za nekoliko sati, bez garancije da će im je neko nadoknaditi.

I tu dolazi pitanje koje se svakog leta ponavlja bez odgovora. Požari nisu iznenađenje - najavljeni su svakim suvim danom i svakom vremenskom prognozom. Zašto onda svake godine sistem reaguje kao da ga zatiče nešto novo? Gde su preventivni protivpožarni pojasevi, čišćenje terena, praćenje rizičnih atara pre, a ne pošto plane?

Krhkost letnje bezbednosti nije prirodna nepogoda - ona je izbor. Priroda samo čeka suv dan i malo vetra. Sve ostalo - spremnost, prevencija, brzina reakcije - zavisi od nas. A dok se to ne shvati ozbiljno, svako leto će nositi isti dim i iste izgorele vinograde, sa različitim imenima sela.