Premijer Hristijan Mickoski ponovio je u televizijskom intervjuu iz Njujorka da Makedonija želi da Evropska unija bude prisutna u razgovorima sa Bugarskom. Razlog je, po njemu, jednostavan: dosadašnji bilateralni sastanci nisu doneli ništa suštinsko.

„Dosadašnji sastanci na bilateralnom nivou koje su imali i predsednica, ali i ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine, jesu sastanci koje ja zovem sastanci reda radi, da bi se sastanci desili”, rekao je Mickoski. Posle svakog takvog sastanka, dodao je, sledi brifing „uvek sa potpuno drugačijom istinom” od onoga o čemu se razgovaralo na sastanku.

Tu je suština. Sofija, prema Mickoskom, ne želi treću stranu za stolom jer bi to značilo priznanje da spor zaista postoji. „I zaista mi imamo bilateralni spor. Možemo da izmišljamo, da se pravimo da ga nemamo, ali mi u suštini zaista imamo bilateralni spor koji je sada na svom početku”, rekao je premijer.

„Najmanje 80 puta”

Najkonkretniji deo intervjua je aritmetika. Ako se sutra otvore pregovori, svako poglavlje i svaki klaster pri zatvaranju moraće da prođe glasanje u nacionalnim parlamentima država članica. „To je najmanje 80 puta prilika da ponovo dobijemo nove zahteve”, rekao je Mickoski. Scenario koji je opisao poznat je svakome ko je pratio poslednjih godina: radikalnija struktura u bugarskom parlamentu, a zatim mejnstrim političari koji će reći da „zbog unutrašnjih problema” moraju ponovo da blokiraju. „Ja u taj proces neću ući”, poručio je.

Stav Vlade, prema premijeru, jeste da neće ući u „bilo kakvu avanturu” a da ne vidi kraj puta. Vlada, kaže, ima predloge kako da se proces prevaziđe zajedno sa Bugarskom, sa kojom smo partneri u NATO-u. „Ako smo tamo partneri u toj porodici, logika kaže da i ovde treba da budemo partneri.”

Odgovor iz Sofije

Bugarska je svoj stav saopštila još 25. septembra, posle izjava ministra spoljnih poslova Timča Mucunskog da EU treba da učestvuje u svim budućim razgovorima. Bugarsko Ministarstvo spoljnih poslova poručilo je da je Sofija „oduvek bila i ostaje otvorena za konstruktivan dijalog”, ali da napredak ka EU zavisi od ispunjavanja preuzetih obaveza i od dobrosusedskih odnosa. Pristupanje je, prema Sofiji, evropsko pitanje koje se rešava u evropskim institucijama.

Prevedeno: dijalog može, posrednik ne, a obaveze iz pregovaračkog okvira ostaju na stolu. Dve strane se razilaze upravo tamo gde je udario Mickoski - da li je ovo evropsko pitanje ili bilateralni spor obučen u evropska pravila.

Ako spor nije bilateralni, zašto se rešava samo između Skoplja i Sofije? A ako je evropsko pitanje, zašto Brisel ne sme da sedne za sto? Na to Sofija zasad ne odgovara.