Milanović priznaje: Srbija pod Vučićem rasla koliko Hrvatska, i to bez evropskih fondova

Hrvatski predsednik Zoran Milanović stao je pred studente Fakulteta političkih nauka u Zagrebu i izgovorio rečenicu koja se retko čuje preko granice: Srbija je, dok je Aleksandar Vučić bio na vlasti, rasla koliko Hrvatska, ako ne i malo brže. I to bez evropskog novca na koji se Zagreb oslanja kao članica Unije.

Brojke su, prema Milanoviću, ovakve. Hrvatska je u poslednjih desetak godina imala prosečan godišnji rast od oko 2,5 odsto - i to sa svim vanrednim fondovima koje je povlačila. „Da nije bilo tog novca, ta brojka bi bila još manja”, rekao je. Srbija je za to vreme imala prosečan rast jednak hrvatskom ili za desetinku viši, „bez evropskog novca u značajnijoj meri, sa nešto kineskih i sa mnogo manje ruskih investicija”.

Desetinka razlike nije nikakva ekonomska dominacija - to je praktično nerešeno. Ali nerešeno između zemlje koja je u Uniji i koristi njene fondove, i zemlje koja godinama čeka pred vratima. Ovo je rečenica koju više treba da čuje Brisel nego Beograd. Ako evropski novac ne pravi razliku u rastu, šta se onda tačno nudi kandidatima?

Kada hrvatski predsednik javno stavi srpske brojke rame uz rame sa hrvatskim, to u regionu ne prolazi nezapaženo. Sam Milanović je rekao da je reč o realnim parametrima i jasnim činjenicama, nad kojima treba da se zamisle svi koji odlučuju u regionu.

Svi - znači i u Skoplju. Makedonija je kandidat za članstvo još od 2005. godine i živi između evropskih obećanja i investicija koje dolaze sa drugih strana. Da li neko u Vladi broji decimale ovako trezveno - ili se rast i dalje meri brojem presečenih vrpci?