Plenković zapretio Crnoj Gori: bez granice po Badinteru, nema zatvaranja pregovora sa EU

Hrvatski premijer Andrej Plenković poručio je Crnoj Gori da neće zatvoriti pregovore o članstvu u EU ako ne prihvati načela Badinterove komisije o razgraničenju na kopnu. To je rekao u Hrvatskom saboru, odgovarajući na pitanje poslanika HDZ-a Andra Krstulovića Opare. U prevodu: Zagreb drži ključ od briselskih vrata i za njega traži granicu.

„Ako to Crnoj Gori ne odgovara, onda ona šalje poruku da ne može da prihvati načelo Badinterove komisije i da ne veruje u načelo da su republičke granice ujedno i granice između država nastalih iz bivše SFRJ”, izjavio je Plenković. A zatim još direktnije: „U toj varijanti Crna Gora neće zatvoriti pristupne pregovore kako planira.”

Prema Plenkoviću, Podgorici je poslat predlog sporazuma o kopnenoj granici, a Badinterova načela trebalo bi da joj budu prihvatljiva. Krstulović Opara je ranije upozorio na stavove crnogorskog predsednika Jakova Milatovića o spomen-ploči u Morinju i o sporazumu o granici, ocenjujući da oni ne pomažu da se sporovi brzo reše.

Prevlaka i more oko nje

Spor je pre svega oko Prevlake, poluostrva na krajnjem jugu Hrvatske, na ulazu u Bokokotorski zaliv. U zalivu su crnogorske luke, pa ulaz u njega ima veliku stratešku vrednost. Hrvatska kontroliše kopneni deo Prevlake, ali konačna granica između dve države, posebno na moru, još nije dogovorena. Od 2002. godine važi privremeni sporazum koji uređuje stanje na kopnu i na moru, bez povlačenja konačne linije.

Problem je u tome što ni stara republička granica kod Prevlake nije bila precizno utvrđena. Zato Hrvatska traži da Crna Gora prihvati kopnenu granicu po Badinterovom načelu i potpiše sporazum. Razgraničenje je jedan od osam zahteva koje Zagreb postavlja Podgorici na putu ka EU. Podgorica je već napravila ustupke oko logora Morinj: 20. oktobra odlučila je da promeni ime bazena u Kotoru, koji je nosio ime Zorana Gopčevića, bivšeg čuvara u logoru, a zatim je odobrila i spomen-ploču na mestu gde je bio logor. Zagreb ipak insistira i na drugim otvorenim pitanjima, među kojima je i granica.

Šta kaže Podgorica

Crnogorska vlada odgovorila je da ne odbacuje Badinterova načela, već smatra da prvo treba utvrditi gde je tačno prolazila bivša republička granica. Podgorica želi da se kopnena i morska granica reše jednim sporazumom, kroz direktne pregovore, a ako dogovor nije moguć, preko međunarodne institucije. Drugim rečima, ne radi se o nekoliko kilometara kopna, već i o morskoj granici koju dve države nisu uspele trajno da reše više od dve decenije.

Makedonija je ovu scenu gledala iznutra. Prvo ime sa Grčkom, zatim veto Bugarske. Logika je poznata: članstvo u EU kao rampa, a bilateralni spor kao cena za njeno podizanje. Ironija je u tome što je Badinterova komisija još 1992. ocenila da Makedonija ispunjava uslove za priznanje, a Evropa je ipak čekala zbog suseda. Sada su načela te komisije argument u rukama države koja je već unutra. Da li će Brisel ponovo dozvoliti da pristupanje jedne balkanske zemlje zavisi od spiska zahteva njenog suseda?