Grčka princeza rođena u izgnanstvu u Kejptaunu: kraljica Sofija danas prima najviša priznanja za sestru Irenu, deset meseci posle njene smrti

Danas u 13 časova, u palati Sarsuela u Madridu, kraljica Sofija, majka španskog kralja Felipea VI, primiće delegaciju Institucije za humanitarne zasluge kako bi posthumno preuzela Veliki krst i Počasnu diplomu dodeljene njenoj sestri, princezi Ireni od Grčke. Irena je preminula 15. januara, u 83. godini, upravo u Sarsueli. Priznanja su za njen humanitarni rad i podršku umetnosti i kulturi, rad koji je vodila tiho, daleko od kamera, između Grčke i Španije, gde se nastanila osamdesetih.

Rođena u izgnanstvu. Irena je bila najmlađa ćerka grčkog kralja Pavla I i kraljice Frederike, rođene princeze od Hanovera, i sestra Sofije i poslednjeg grčkog kralja Konstantina. Rodila se 11. maja 1942. godine u Kejptaunu, u Južnoj Africi, tokom pet godina izgnanstva koje je kraljevska porodica provela van Grčke zbog Drugog svetskog rata. Tih godina selili su se čak 22 puta. Ime Irena dobila je zato što na grčkom znači mir, a i zato što se tako zvala sestra kralja Pavla. Dete nazvano „mir”, rođeno u bekstvu od rata: Balkan dobro razume tu ironiju.

Izgnanstvo se završilo 1946. godine, kada je Irena imala četiri godine, posle referenduma na kojem se 69 odsto glasača izjasnilo za povratak kralja Đorđa II, Pavlovog starijeg brata. Prema porodičnoj priči, samo šest meseci posle povratka Đorđe je umro, a vest je Irenu zatekla na času baleta sa sestrom Sofijom. Pavle i Frederika postali su kralj i kraljica, deca su dobila obaveze kraljevskih predstavnika, a porodica se preselila u palatu u Atini.

Mlađa sestra koja je kopirala sve. Irena je studirala arheologiju i klavir, a međunarodnu maturu završila je u Salemu, u Nemačkoj, u školi u kojoj je pre nje učila i Sofija. Sofija, četiri godine starija, u svojoj biografiji priča da je mlađa sestra htela da radi sve što radi ona, pa su je kod kuće zvali „mačka kopirka”. Kada je Sofija upoznala princa Huana Karlosa, nerazdvojni par se razdvojio. Za Irenu su tražili prinčeve po drugim kraljevskim kućama, ali je ona o ljubavi ostala tajanstvena: priznala je samo „jednu prvu ljubav” i da su joj Italijani bili zgodni, ali Grci još zgodniji.

Četrnaestog maja 1962. godine, u Atini, Sofija se udala za Huana Karlosa, a Irena je bila jedna od osam deveruša. Tom svadbom Sofija je izgubila prava grčke princeze i preselila se u Madrid. Kasnije je Irena priznala da je više uživala na svadbi brata Konstantina, jer je on ostao kod kuće, s njom. Ipak, često je putovala u Španiju, a svirala je klavir i u madridskom Teatro Real.

Početak kraja. U oktobru 1963. godine, u palati Tatoi, porodica je privatno dočekala Džeklin Kenedi, koja je došla sa sestrom Li Radzivil. Kralj Pavle je već bio vidno bolestan, pa su kraljica Frederika i Irena preuzele veliki deo zvaničnih obaveza i u januaru 1964. zajedno putovale u Njujork i Vašington. Pavle je umro od raka 6. marta 1964. godine u Tatoiju. To je bio početak kraja grčke monarhije: Konstantin je seo na presto sa samo 23 godine i vladao samo do 1967. Na referendumu 1974. godine Grci su ukinuli monarhiju, ponovo sa oko 69 odsto glasova. Istorija ume da se rimuje.

Irena je do kraja branila delo svog brata i nasleđe grčke monarhije, ali je najviše živela za druge: za one kojima je pomagala humanitarnim radom i za porodicu, u kojoj je za unuke bila voljena „tetka Peku”. Godine 2018. dobila je špansko državljanstvo. Današnje priznanje dolazi deset meseci posle njene smrti, u palati u kojoj su dve sestre provele toliko godina zajedno. Princeza bez trona, koja je izbegavala naslovne strane u svetu kraljevskih kuća koje od njih žive.