Ne broji se koliko mladeža imaš. Gleda se da li neki od njih izgleda drugačije od svih ostalih. Paloma Kornecho, dermatolog i rukovoditeljka klinike Mas Ke Derma, to naziva pravilom ružnog pačeta - i to je najbrži test koji svako može da uradi kod kuće posle leta.

Logika je obrnuta od one koju očekujemo

Kod većine ljudi mladeži liče jedni na druge: slična veličina, okrugao ili ovalan oblik, približno ista nijansa smeđe. To je normala tog tela. Kada jedna promena odskače od te šeme - veća, drugačijeg oblika, druge boje - ona je ružno pače i to je signal da se ode kod lekara.

Važno je da ovo nije samodijagnoza. Odskakanje može da znači seboroičnu keratozu, atipični nevus, karcinom ili melanom - četiri sasvim različite dijagnoze. Zadatak čoveka kod kuće nije da pogodi koja je, već da je primeti.

ABCDE - i slovo koje vredi najviše

Drugo pravilo je poznato: A za asimetriju - jedna polovina izgleda drugačije od druge; B za ivice koje su nepravilne ili razlivene; C za boju kada u istoj promeni ima više nijansi; D za dijametar; E za evoluciju.

Poslednje naziva najvažnijim. Promena koja raste, koja gubi simetriju ili menja boju traži pregled - bez obzira kako izgleda u tom trenutku. Drugim rečima: ne radi se o fotografiji, već o filmu. Ono što je važno jeste šta se promenilo od prošle godine.

Mesta koja niko ne gleda

Ona nabraja zone koje se redovno preskaču: između prstiju na nogama, tabani, skalp, genitalna oblast i leđa. Za leđa kaže da ih je skoro nemoguće proveriti sam - jednostavno zato što čovek ne može da se okrene. Rešenje je da neko drugi pogleda ili da se fotografiše.

Još jedna česta zabluda: melanom ne mora da se javi na postojećem mladežu. Može da se pojavi kao nova promena koja od samog početka izgleda drugačije od svih ostalih.

Ko treba da gleda češće

Ljudi koji su već imali rak kože, porodična istorija melanoma, opekotine od sunca u detinjstvu, mnogo mladeža ili svetao fototip. Za njih redovan pregled nije opreznost, već rutina.

Dermatoskop - lupa kojom se vide detalji koje golo oko nema - razlog je zašto samopregled nije zamena za lekara. Ali nije ni beskoristan: on je ono što odlučuje da li će pregled uopšte biti zakazan. Kraj leta je dobar podsetnik, ali sama Kornecho kaže da je svako vreme dobro vreme. Pitanje je kada je poslednji put neko kod nas zakazao pregled za nešto što ne boli.