Požar iz Đorče Petrova prešao u Kosovo, a naš helikopter gasi na njihovoj strani: 31 požar za jedno denonoćje

Požar koji je krenuo iz gračanskog atara u Opštini Đorče Petrov više nije naš problem u administrativnom smislu - on gori na teritoriji Kosova. Vatra nije tražila dozvolu na granici.

Prema bilansu Centra za upravljanje krizama, za jedno denonoćje u zemlji je registrovan 31 požar na otvorenom prostoru. Od njih 27 je ugašeno, tri su bila pod kontrolom, a jedan - onaj kod Gračana - nastavio se preko pograničnog pojasa.

Pod kontrolu su stavljena tri žarišta: niskostablasta šuma kod sarajskog sela Kopanica, mešovita šuma na lokalitetu Ramno na Skopskoj Crnoj Gori u Opštini Čučer-Sandevo, i potez između struških sela Burinec i Lokov.

Mi smo poslali helikopter tamo

Ovo je deo koji vredi zabeležiti. Centar je saopštio da je na zahtev Kosova Makedonija angažovala helikopter MUP-a za pomoć u požarima u rejonu Hani i Elezit. Znači naša mašina gasi na njihovoj strani, dok naš požar ide ka njihovom terenu.

To je tačno ono kako regionalna saradnja treba da izgleda kada funkcioniše - bez saopštenja o prijateljstvu, samo helikopter u vazduhu. Balkan retko dobija ovaj kadar.

Ali cifra je zatim skočila

Do 18 sati istog dana slika je bila drugačija: 23 požara, od kojih osam aktivnih. Gorela je borova šuma kod Belice u Makedonskom Brodu, pašnjak na planini Bistra, niska vegetacija kod veleškog sela Kočilari, gde se vatra prebacila i na teritoriju Opštine Sveti Nikole.

A onda tu su deponije. Kratovo. Između Monospitova i Borieva u Bosilovu. Vizbegovo, iza hotela. Ohridska deponija Bukovo.

Deponija koja gori nije prirodna nepogoda. To je otpad koji je neko bacio gde ne sme, zapaljen na mestu koje nije obezbeđeno, u nedelji kada temperature ne padaju. Svaka takva intervencija troši ekipu koja je u istom času mogla da bude na šumskom požaru.

Apeli nadležnih su uobičajeni - ne palite vatru na otvorenom, ne čistite njive vatrom, ne bacajte otpad na divlje deponije. Ti apeli se ponavljaju svakog leta, sa istim tekstom.

Pitanje koje se ne postavlja je drugo: koliko je tih divljih deponija koje gore na poznatoj lokaciji, prijavljeno i evidentirano pre nego što se zapali? Ako je odgovor „većina”, onda je gašenje poslednja karika jednog mnogo dužeg lanca koji niko nije uhvatio na početku.