Mickoski upozorava na službe i plaćene proteste, analitičar odgovara: bez pravog nezadovoljstva nema ulice

U Tirani su antivladini protesti postali nasilni, Francuska, Italija i Belgija su na ulici, Beograd danas glasa posle meseci protesta, sindikati su izašli u Bugarskoj, nezadovoljstvo je stiglo i u Grčku. U govoru za 23. oktobar, premijer Hristijan Mickoski ponudio je objašnjenje zašto bi to moglo da stigne i ovde: službe u regionu koje su stalno aktivne, moguće provokacije i pokušaji da se Makedonija uvuče u probleme suseda. Opozicija bi, prema njegovim rečima, mogla da učestvuje u takvim scenarijima „za pare i lažna obećanja o foteljama”.

Prvi odgovor stigao je od analitičara Petra Arsovskog i ne slaže se sa vladinom tezom. „Službe ne mogu direktno da iniciraju proteste, posebno ovakve veličine, mora da postoji neko autentično nezadovoljstvo da bi se tako nešto pojavilo”, kaže on. Nijedna partija, smatra Arsovski, nema snagu da izvede toliko masovne proteste. Najviše što opozicija može jeste kasnija podrška.

Razlog koji niko ne želi da izgovori naglas

Najvažnija rečenica u celoj raspravi je ona koja se najmanje citira. Strukturni razlog za talas, kaže Arsovski, jeste to što mlađe generacije ne mogu da dostignu kvalitet života starijih. „Ima ih i u Makedoniji”, dodaje, samo što je spremnost za proteste ovde zasad niža nego kod suseda. On ne očekuje direktno prelivanje, ali očekuje sporadično nezadovoljstvo kod najpogođenijih grupa.

Drugi gledaju drugačije. Bezbednosni ekspert Ljubomir Đurčevski smatra da će ekonomska kriza u Evropi roditi proteste i na Balkanu, „gde smo mi sa najnižim platama”, i da se sve to može iskoristiti za destabilizaciju - Makedonija će, kaže, biti meta. Profesor Filip Petrovski ide još dalje: protesti u Evropi su za njega „dobro sinhronizovana agenda” omladinskih levičarskih struktura, sa kulminacijom najavljenom oko 20. novembra.

Tu je i Pavle Trajanov, nacionalni koordinator za borbu protiv nasilnog ekstremizma i terorizma, dakle državni funkcioner. On kaže da je Makedonija mirna, da je aktuelna vlast „dve godine i nekoliko meseci” i da je podrška građana „još ogromna”. Državni funkcioner koji meri podršku vlasti - to je mišljenje, a ne bezbednosna analiza.

Ako mladi ne mogu da žive kao njihovi roditelji, to nije smislila nijedna strana služba. To su plate i karte u jednom pravcu za inostranstvo. Da li će vlast to gledati kao problem koji treba rešiti, ili kao još jednu pretnju spolja?