Prilep tvrdi da je prvi u zemlji po primarnoj selekciji otpada - 49 odsto građana selektuje u svojim domaćinstvima. Cifru je saopštio gradonačelnik Dejan Prodanoski, posle studijske posete predstavnika iz Đorče Petrova, Gazi Babe, Ilindena i Strumice JKP „Komunalec”.

Ako je cifra tačna, to je nešto što zaslužuje da se kaže glasnije nego što se govori. Skoro polovina domaćinstava u jednom makedonskom gradu koja odvaja otpad kod kuće znači da sistem nije pao tamo gde najčešće pada - kod čoveka sa kesom u ruci.

Šta dolazi posle

Opština i „Komunalec” najavljuju novi ciklus investicija: poluukopane kontejnere, novi sabirni centar, kompostanu, i fabriku za sekundarnu selekciju kapaciteta 10 tona otpada na sat.

Deset tona na sat je realna industrijska cifra, ne deklaracija. To je postrojenje koje traži sirovinu - i upravo tu primarna selekcija iz domaćinstava postaje ulazni materijal, a ne ekološki gest.

Deo koji vredi zadržati

Najzanimljiviji momenat u celoj priči nije procenat, nego to što su četiri druge opštine došle u Prilep da gledaju kako se radi. To je praksa koja se kod nas retko sreće - opština koja deli sistem umesto da ga čuva kao političku zaslugu.

Prodanoski kaže da je cilj prelaz ka cirkularnoj ekonomiji. To je fraza koju koriste svi, ali ovde bar postoji infrastruktura iza nje.

I jedna primedba

Cifru od 49 odsto saopštila je opština sama za sebe. To ne znači da je pogrešna - znači da pored nje nema nezavisne provere. Ko meri primarnu selekciju u makedonskim opštinama, po kakvoj metodologiji, i gde se ti podaci objavljuju da bi neko mogao da ih uporedi?

Ako je odgovor da merenje radi ista institucija koja saopštava rezultat, onda je Prilep možda stvarno lider - ali to zasad znamo samo iz Prilepa.