Siljanovska-Davkova: Makedonija je rekorder po ustavnim izmenama, a veliki deo njih bio je nametnut spolja

Predsednica Gordana Siljanovska-Davkova obeležila je približavanje 35. godišnjice Ustava dijagnozom koja ne zvuči praznično. Na sastanku sa Makedonskim udruženjem mladih pravnika ocenila je da je Makedonija rekorder po broju ustavnih izmena, od kojih je veliki deo bio nametnut spolja.

Ona ne govori sa strane. Godine 1991. bila je spoljna članica Ustavne komisije, a na sastanku je objasnila faze donošenja - od Nacrta ustava, preko javne rasprave iz koje su proizašle brojne primedbe i predlozi, do debate između poslanika i stručnjaka. Ustav je proglašen 17. novembra 1991. godine, a osnovni tekst imao je 134 člana.

Njena ocena je pozitivna, ali ne bezrezervna. Prema predsednici, deo rešenja nije položio test vremena, tekst ima neprecizne i nejasne odredbe, a pravna terminologija nije usklađena, što otvara prostor za različita tumačenja. Makedonija je, kaže ona, redak primer države koja je dvaput menjala preambulu Ustava.

Glavna poruka je da Ustav ne treba tretirati samo kao najviši pravni akt, nego i kao najvažniji društveni ugovor između građana i države. Predložila je aktivniju skupštinsku Ustavnu komisiju, sa spoljnim stručnjacima za ustavno pravo, koja bi kontinuirano pratila sprovođenje Ustava i predlagala rešenja. Traži i da se odnos između makedonskog i evropskog prava jasnije uredi kao ustavna materija.

Mladi pravnici stavili su akcenat na ustavni patriotizam i obrazovanje o Ustavu, i zatražili da Sobranje pri eventualnim budućim izmenama dosledno poštuje proceduru i otvori prostor za stručnu i inkluzivnu debatu.

Tajming ove poruke nije slučajan. Nove ustavne izmene ponovo su deo evropske agende Makedonije. Ako sama predsednica kaže da je deo dosadašnjih izmena bio nametnut spolja, a tekst je sa svakom od njih postajao teži za čitanje, onda pravo pitanje nije koliko puta je Ustav menjan - nego koliko je od tih izmena bila odluka doneta kod kuće.