Anthropic ide na berzu: 16,3 milijarde dolara prihoda za pola godine, a sedam osnivača zadržava kontrolu

Anthropic, kompanija koja stoji iza modela Claude, zvanično je podnela zahtev za izlazak na berzu. Posle nekoliko nedelja curenja nacrta dokumenata, prospekt je javan, a poznata je i oznaka pod kojom će se trgovati: ANT. Koliko novca želi da prikupi i po kojoj ceni će nuditi akcije, za sada ne kaže.

Brojke o prihodima su od onih koje menjaju razgovore u industriji. Za prvu polovinu 2026. godine kompanija je prijavila 16,3 milijarde dolara prihoda (oko 14 milijardi evra). U istom periodu prošle godine bilo je 1,2 milijarde dolara, što znači gotovo četrnaest puta više za godinu dana. Operativni gubitak pao je sa 2,1 milijarde na 693 miliona dolara.

Zatim dolazi red koji će investitori čitati dvaput: neto gubitak od 80,7 milijardi dolara. Najveći deo, prema kompaniji, čine negotovinske računovodstvene korekcije povezane sa konvertibilnim dugom, dakle novac koji nije izašao iz kase, nego iz tabele. Ali u istom dokumentu stoji i rečenica da Anthropic „možda neće postići ili održati profitabilnost u budućnosti”. Standardna formulacija u svakom prospektu, samo što zvuči drugačije kada gubitak ima jedanaest cifara.

Prospekt pokazuje i ko plaća te milijarde. Do kraja septembra preko 11.900 klijenata trošilo je više od 100.000 dolara godišnje, oko 1.900 trošilo je preko milion dolara, a oko 250 preko deset miliona dolara. To je biznis izgrađen na velikim korporativnim ugovorima, i upravo se to sada nudi na berzi.

Najzanimljiviji deo nije u brojkama, nego u tome ko će odlučivati. Sedam osnivača, Dario Amodei, Daniela Amodei, Tom Braun, Džek Klark, Džared Kaplan, Sem Makendliš i Kristofer Ola, formiraju zajedničko društvo koje će kontrolisati 50,1 odsto glasačke moći. Pored toga, fond Long-Term Benefit Trust, osnovan 2023. godine, moći će da imenuje većinu članova odbora. Kompanija kaže da tako štiti svoju misiju bezbedne veštačke inteligencije.

U prevodu: ko kupuje akcije, kupuje deo budućnosti firme, ali ne i pravo da odlučuje o njoj. Glasačka moć nije srazmerna vlasništvu, pa javni akcionari praktično neće imati reč. Model je star u tehnologiji, Meta i Google godinama rade sa akcijama različite težine glasa. Novo je opravdanje: ne vizija osnivača, nego bezbednost čovečanstva.

A bezbednost prospekt shvata ozbiljno. U delu o rizicima kompanija upozorava da tehnologija koju razvija može doneti „katastrofalne ili egzistencijalne rizike za čovečanstvo”. Firma koja traži novac od javnosti i u istom dokumentu piše da je njen proizvod možda opasan za vrstu. Koliko će investitora pročitati taj pasus pre nego što klikne „kupi”?

Za Evropu i Balkan ovo je još jedna lekcija o tome gde se skupljaju novac i moć u trci za veštačkom inteligencijom: na američkoj berzi, pod kontrolom sedmoro ljudi iz San Franciska. Da li će se ikada bar jedna takva odluka doneti na starom kontinentu?