Na uskom pojasu peska između ušća Dnjepra i Crnog mora vodila se tiha, ali važna borba. Ukrajina tvrdi da ruske snage napuštaju Kinburnsko poluostrvo kod Nikolajeva - ali Rusija to ne potvrđuje, a nezavisne potvrde i dalje nema.

Ukrajinski vojni izvori saopštili su da je u toku „evakuacija preživelog personala" i da ruske jedinice napuštaju odbrambene linije. Kao dokaz, Ukrajina je objavila snimak ukrajinske zastave navodno postavljene na poluostrvu pomoću drona - potez koji je više simboličan nego vojno presudan.

Ruska strana priča drugačiju priču. Tamošnji vojni kanali priznaju logističke probleme zbog ukrajinskih napada dronovima, ali ne potvrđuju povlačenje vojske. I tu je suština koju vredi zapamtiti: jedna strana tvrdi pobedu, druga ćuti o porazu, a na terenu niko nezavisan ne može da kaže šta se tačno dešava.

Zašto je uopšte važno jedno poluostrvo od peska? Zato što kontrola nad tim uskim pojasom daje pozicije za osmatranje i vatru ka Nikolajevu i ka morskim prilazima. U ratu, i nekoliko kilometara peska imaju težinu kada se sa njih vidi neprijatelj.

Za čitaoca na Balkanu, pouka nije u tome ko je pobedio kod Kinburna, već u tome koliko pažljivo treba čitati ovakve vesti. Zastava postavljena dronom nije ista stvar kao osvojena teritorija. U magli rata, simbol često putuje brže od istine - a naš posao je da to dvoje ne mešamo.