Bugarska odbila da učestvuje u paketu od 70 milijardi evra za Ukrajinu: Sofija se opet cenka sa Briselom, ovog puta oko patrijarha Kirila

Bugarska neće dati nijedan evro iz novog paketa od 70 milijardi evra finansijske pomoći za Ukrajinu. Sofija je to saopštila 10. novembra, a premijer Rumen Radev kao razlog je naveo stanje državne kase - Bugarska je u postupku zbog prekomernog budžetskog deficita. Istovremeno je poručio da neće sprečavati druge članice EU da daju novac Kijevu.

To nije sve. Iz skladišta bugarske vojske neće odlaziti oružje, a bugarski vojnici neće biti poslati u Ukrajinu - Radev se 13. novembra u Dablinu pozvao na odluku nacionalnog parlamenta. Još u julu odbio je poziv francuskog predsednika Emanuela Makrona da se Bugarska priključi „koaliciji voljnih”. „Nećemo se priključiti koaliciji koja insistira na nastavku finansijske i vojne podrške Ukrajini. Rešenje nije u produžavanju sukoba vojnim sredstvima, već u snažnim diplomatskim naporima koji će konačno zaustaviti eskalaciju”, izjavio je tada Radev.

Sofija ipak ne zatvara sva vrata. Bugarska nastavlja da pomaže Ukrajini izvozom struje, obnovom energetske i železničke infrastrukture i podrškom ukrajinskim porodicama. Pomoći, dakle, ima - samo ne tamo gde je Brisel najviše traži.

Taktika koju Makedonija zna napamet

Zanimljiviji deo priče je kako se Sofija cenka. U julu je bugarska vlada zapretila da neće prihvatiti 21. paket sankcija EU protiv Rusije ako se ne ispune njeni zahtevi. Prvi: da se sa spiska skine ruski patrijarh Kiril. Drugi: da se skine i Vagit Alekperov, akcionar i bivši predsednik naftne kompanije „Lukoil”. Bugarska je imala primedbe i na ograničenja koja bi otežala nabavku rezervnih delova za metro u Sofiji.

Argumenti su bili pragmatični. Sankcije protiv Kirila, prema Sofiji, ne bi ozbiljno naškodile ruskoj ekonomiji, a samo bi pojačale antievropsko raspoloženje. Sankcije protiv Alekperova, pak, ugrozile bi kompanije iz grupacije „Lukoil”, koje imaju važnu ulogu u bugarskoj ekonomiji. Brisel je popustio: 13. jula ministarka spoljnih poslova Velislava Petrova potvrdila je da su njih dvojica skinuti sa predloga, nakon čega je Bugarska podržala nove mere. Radev je tada doveo u pitanje i rezultate prethodnih 20 paketa sankcija.

Ako ti ovo zvuči poznato, nisi jedini. Blokada kao adut za ustupke je metod kojim Sofija od 2020. drži kao taoca makedonski evropski put. Ovog puta Briselu nisu trebale godine da popusti - i pretnja i ustupak dogodili su se u julu. Koliko brzo EU popušta kada joj vetom preti članica - a koliko sporo kada treba da zaštiti zemlju kandidata?

Radev je na sastanku evropskih lidera u Dablinu otišao i korak dalje. Tražio je da evropski dokumenti ne ograničavaju mogućnosti za diplomatsko rešenje i kritikovao je to što je podrška pregovorima u Abu Dabiju izbačena iz konačnog teksta deklaracije o evropskoj bezbednosti. Prema njegovim rečima, SAD imaju dovoljno uticaja da dovedu obe strane za pregovarački sto, a odluke o kolektivnoj bezbednosti treba da se donose u EU i NATO-u, a ne u dodatnim koalicijama koje narušavaju jedinstvo saveznika.

I nije sam. U drugom krugu predsedničkih izbora 1. novembra ubedljivo je pobedila Ilijana Jotova, protivnica slanja vojne pomoći Ukrajini i zagovornica dijaloga sa Rusijom - prva žena direktno izabrana za predsednicu Bugarske. Premijer i predsednica sada govore jednim glasom. Pitanje za Brisel je jednostavno: ako jedna članica pretnjom može da izvuče ime sa spiska sankcija, šta će tražiti sledeći put?