Na mestu gde se decenijama trpalo smeće u Butelu, gradi se park od 50.000 kvadratnih metara. Gradonačelnik Skoplja Orce Đorđievski objavio je to na svom profilu na Fejsbuku, i odatle su vest preneli svi.

Ono što je završeno je prva deonica od 8.000 kvadratnih metara pored bulevara „Hristijan Todorovski - Karpoš”: zelenilo, trg, dečja igrališta, pešačke staze i fitnes-zone. Ostaje 42.000 kvadratnih metara - više od pet šestina celog projekta - za koje Đorđievski kaže da se radovi odvijaju paralelno, sa potpunim hortikulturnim uređenjem.

Jedan tehnički detalj zaslužuje više pažnje od retorike oko njega: park će imati sopstveni sistem za navodnjavanje tehničkom vodom. To je razlika između parka koji će preživeti jedno skopsko leto i još jedne zasađene površine koja će izgoreti u avgustu. Ako taj sistem zaista bude izgrađen i održavan, to je najznačajniji deo cele investicije.

Trajno rešenje protiv deponije?

Formulacija koju koristi gradonačelnik je da prostor stvara „trajno rešenje protiv ponovnog formiranja deponija”. Logika je poznata i nije pogrešna - uređen, osvetljen i korišćen prostor zaista je teže pretvoriti u divlju deponiju nego zapuštenu parcelu.

Ali „trajno” je krupna reč. Divlje deponije u Skoplju ne niču samo zato što ima praznog prostora, nego zato što je nekome jeftinije da istovari tamo nego da plati odvoz. Park na jednoj lokaciji rešava problem na toj lokaciji. Gde će se istovariti sledeći kamion, zavisi od komunalne inspekcije i od cene legalnog odvoza - nijedno se ne pominje u saopštenju.

„Poverenje ljudi se zaslužuje delima”, napisao je Đorđievski, pozivajući se na obećanje dato zajedno sa Darkom Kostovskim da ovo mesto neće biti zaboravljeno.

To je tačna mera i vredi je uzeti bukvalno. Osam hiljada kvadratnih metara je delo. Četrdeset dve hiljade su još uvek obećanje - i to je odnos koji treba pamtiti kada sledeća fotografija iz drona pokaže isti prostor. Datum do kojeg treba da bude završen ostatak nije objavljen.