Bižagoš u Gvineji Bisao: 88 ostrva, preko 62.000 gnezda zelenih kornjača godišnje i nilski konji navikli na slanu vodu

Ima destinacija gde je turista kralj, i takvih gde je gost koji mora da zna red. Arhipelag Bižagoš ispred obale Gvineje Bisao je od ovih drugih. To je 88 ostrva i ostrvaca čiji oblik menjaju ekstremne plime i peščani sprudovi, s nacionalnim parkovima Orango i Žoao Vieira-Poilao i mestom na listi UNESKO-a. Organizacija objašnjava njegovu vrednost kao „jedinstvenu kombinaciju geografske izolacije, obilja hrane i tradicionalne kulturne zaštite”.

Glavne zvezde su kornjače. Ovde se gnezdi ili hrani više od pet zaštićenih vrsta: zelena, kožasta, jastrebokljuna, glavata i maslinasta kornjača. Samo zelene kornjače ostavljaju više od 62.000 gnezda godišnje, mnoga na plažama na koje skoro niko ne kroči. Ostrvo Poilao smatra se jednim od najvažnijih mesta za gnežđenje zelene kornjače na celoj planeti.

Kornjače nisu same. Arhipelag ima preko 230 vrsta riba, mekušaca i rakova, oko 870.000 obalskih ptica, najveću populaciju afričkih lamantina, dve vrste delfina, ajkule i raže. I nilske konje navikle na slanu vodu. Od oktobra do decembra oni se sele u lagune Anor na ostrvu Orango Grande, koje se pune posle kišne sezone, i tada se lako vide iz čamca. Prema organizatorima, tamo ostaju oko tri meseca.

Kalendar je precizan. Gnežđenje je najintenzivnije od juna do septembra, jaja se inkubiraju oko 60 dana, a male kornjače se legu od avgusta najkasnije do januara. Decembar je kraj sezone polaganja jaja: jaki severozapadni vetrovi i veliki talasi tada mladuncima otežavaju put do otvorenog mora.

Najzanimljiviji deo je zašto sve ovo još postoji. Poilao je sveto ostrvo i zabranjeno za sam narod Bižagoš, pa jaja i odrasle kornjače generacijama niko nije skupljao. Susedne oblasti poput Liberije, Obale Slonovače i Zelenortskih Ostrva takvu zaštitu nemaju. Društvo Bižagoša je matrilinearno, retko za Zapadnu Afriku, a tura uključuje posetu selu Etikoga i mauzoleju poslednje kraljice, Okimke-Pampe.

Turu Tchon Bijagó razvili su španska nevladina organizacija CBD-Hábitat i hotel Orango Parque. Više od 100 tehničara, istraživača, rendžera, studenata i volontera prati do 20 deonica plaža i prikuplja podatke za Institut za biodiverzitet i zaštićena područja Gvineje Bisao. Gosti mogu da prenoće u kampu za posmatranje na Poilau, a vodiči ih vode na plažu samo kada su kornjače tamo, bez uznemiravanja.

Putovanje traje osam dana, počinje i završava se u Bisau, a mesta su ograničena. Iz Evrope se najjednostavnije stiže preko Lisabona, zatim 40 minuta putem do Kinjamela i brodom do Oranga, ukupno oko četiri sata plovidbe. Jedini hotel na ostrvu, u samom parku, ima 14 dvokrevetnih soba u osam bungalova, a deo profita ide u lokalne razvojne projekte. Koliko bi naših zaštićenih područja izdržalo ovu logiku - malo posetilaca, stroga pravila i novac koji se vraća ljudima koji tamo žive?