Svako ko je ikada izašao iz tuša i zgrabio četku zna za to upozorenje - ne češljaj mokru kosu, pokidaće se. A onda uđeš kod frizera, on ti raspetljava kosu dok još kaplje, i ništa se ne dešava. Dakle, ko laže?

Niko. Razlika nije u tome da li, već u tome kako.

Šta se tačno dešava u vlasi

Kada je kosa mokra, vlas nabubri i postaje elastičnija, ali istovremeno ranjivija na zatezanje i trenje. Farmaceutkinja Elvira Mateos iz apoteke Mateos Kaseres objašnjava to ovako: „Češljanje mokre kose može joj naškoditi zato što kada su pramenovi mokri, oni imaju tendenciju da nabubre, a nabubrela kosa se lakše lomi. Ovo, osim toga, doprinosi raščupanoj kosi.”

Huan Leal, direktor za edukaciju u Pijerino Kozmetiks, postavlja problem tamo gde zaista stoji: „U tom stanju, vlas je elastičnija, ali i lomljivija. Ako primenimo zatezanje ili trenje, stvaramo mikropucanja koja se akumuliraju tokom vremena.” Ključna reč je akumuliraju. Ne radi se o jednom češljanju - posao radi ponavljanje.

Osamdeset procenata, ne sto

Da li treba čekati da se kosa osuši? Da, ali ne bukvalno do kraja. Preporuka Mateos je da se sačeka da kosa bude oko 80 odsto suva pre upotrebe određenih alatki za oblikovanje - tada je vlas već povratila deo otpornosti.

Ali ako moraš da je raspetljaš dok je još veoma vlažna, onda važe dve stvari: proizvod koji omogućava klizanje i odgovarajuća alatka. Tu je i objašnjenje zašto frizeri rade sa mokrom kosom bez posledica. Proizvod koji ostaje u kosi ili sprej za raspetljavanje smanjuju trenje između kose i alatke. „Ovi proizvodi pomažu da se izgladi kutikula, smanjuju trenje i dozvoljavaju četki da lakše klizi bez vučenja”, kaže Mateos.

Greška koju prave gotovo svi

Prema Mateos, najčešća greška je stavljanje četke na koren i vučenje do vrhova - čime se svi čvorovi skupljaju na jednom mestu. Pravilna tehnika je obrnuta: počinje se od vrhova i postepeno napreduje ka sredini i korenu. „Kosu treba češljati polako i nežno od vrhova napredujući ka skalpu da bi se sprečila lomljenja. Na taj način se čvorovi rastvaraju postepeno bez stvaranja prekomerne tenzije na pramenovima.”

Dakle, zaključak je manje apsolutan nego što zvuče naslovi. Ne moraš trajno da proteraš četku iz kupatila. Ako koristiš proizvod koji omogućava klizanje, izabereš odgovarajuću alatku i raspetljavaš bez vučenja, možeš raditi sa vlažnom kosom. Ono što se izbegava jeste kombinacija vode, trenja i sile na vlasi koja je u tom trenutku najranjivija.

Ili kako kaže Leal: „Pravi problem leži u onome što radimo svakodnevno bez da primetimo.” Sitni pokreti, ponovljeni dovoljno puta, postaju vidljiva šteta - i to nije rečenica koja važi samo za kosu.