Vila od 500 kvadrata u Milanu: ulaz u obliku cilindra, stepenice koje lebde i zakrivljena biblioteka koja krije televizor

Oko 500 kvadrata u Milanu, delo studija Paolo Frello & Partners. Ovakav prostor većini čitalaca izgleda kao druga planeta, i tako i jeste. Ali dobre kuće nisu zanimljive zbog kvadrata, nego zbog odluka, a neke od ovih odluka rade i u stanu od 60 kvadrata. Vila je zamišljena kao neprekinut niz prostora: prirodna svetlost, toplo drvo, staklo, mesing i površine koje reflektuju.

Ulaz koji nije hodnik. Prvo što vidiš nije garderoba i čiviluk, nego cilindar. Kružni volumen obložen je hrastovim letvicama i pergamentom osvetljenim iznutra, a tamni izduženi tepih vodi te ka dnevnim prostorijama. Obično je ulaz prostor kog se poslednjeg setimo. Ovde on daje ton celoj kući.

Stepenice koje lebde. Masivni drveni stepenici usidreni su za noseći zid i izgledaju kao da vise u vazduhu. Ograda je od stakla po celoj visini, da stepenice ne bi bile teške u prostoru. Podne svetiljke stoje direktno na podu, pored crno-belog umetničkog dela.

Dnevna soba oko sofe. Centar je polukružna zelena sofa Gallotti & Radice, sa staklenim stočićem i sivim tepihom dugih vlakana. Velika klizna staklena vrata otvaraju sobu ka bašti, pa se zeleno spolja i zeleno sofe čitaju kao jedan prostor.

Biblioteka koja krije televizor. Prava zvezda je crna biblioteka po meri, zakrivljena, od poda do plafona i od zida do zida, s policama osvetljenim iznutra. Televizor je ugrađen u tamni centralni panel i prestaje da bude glavni u sobi. Koliko je domova na Balkanu uređeno obrnuto, s celom sobom okrenutom ka ekranu?

Trpezarija iza stakla. Umesto zida, klizna staklena vrata Lualdi. Sto je po meri, s pločom od zelenog lakiranog stakla, a oko njega stoje stolice Cab Marija Belinija za Cassina, u bordo koži. Iznad njega visi svetiljka Vibia, čije se sfere ogledaju u zelenom staklu, a lake providne zavese doziraju dnevnu svetlost.

Umetnost kao stanar. Vlasnici skupljaju italijansku umetnost. Slika Valerija Adamija u pop-stilu je u trpezariji, a dela Fausta Melotija i Pjera Doracija stoje širom kuće. Prostor je smešten oko njih, a ne obrnuto.

Kuhinja u crnom. Kuhinja je monolitan volumen u mat crnom i nerđajućem čeliku, s ogledalskom zadnjom pločom, čeličnim aspiratorom, otvorenim policama i šankom sa stolicama za doručak. Ovde nema ničeg rustičnog ni nostalgičnog. To je mašina za kuvanje koja zna kako izgleda.

Kupatila idu u dva suprotna smera. Toalet za goste je beo, s teksturiranim zidovima, ogledalom organskog oblika, belim lavaboom na ploči i globusima koji vise na različitim visinama. Glavno kupatilo ide ka tamnom: metalna obloga osvetljena otpozadi, zadimljeno staklo, tamni mermer i crna ugradna baterija.

Spavaće sobe i poslednje stepenice. Glavna spavaća soba je topla i obavija: tapacirani plakari, drveni paneli i hrastovo uzglavlje s nišom za knjige i lampom za čitanje. Bele spiralne stepenice vode iz ćerkine sobe do potkrovlja, jedini detalj u kući koji liči na dečju igru.

Vila u Milanu neće postati stan na Aerodromu. Ali tri stvari se prenose: svetlost iza polica, klizno staklo umesto zida i televizor na tamnoj podlozi da ne bude prvo što vidiš. Za to nije potrebno 500 kvadrata, samo odluka.