„Prirodnog ozempika” nema: Dijetetičarka Salena Sainz kaže da hrana ne stiže lek, ali proteini, vlakna i deset minuta hodanja mogu da podstaknu hormon GLP-1

Pre nekoliko godina skraćenicu GLP-1 znali su lekari. Danas je zna svako ko je čuo za ozempik. Lek koji se koristi za dijabetes i, u određenim slučajevima, za prekomernu težinu, proslavio je hormon koji telo i onako samo proizvodi: oslobađa se uglavnom u crevima posle jela, pomaže u lučenju insulina, usporava pražnjenje želuca i šalje mozgu poruku da smo jeli dovoljno.

Logično, posle leka došla je i knjiga. Dijetetičarka-nutricionistkinja Salena Sainz napisala je „Revoluciju prirodnog GLP-1”, a njena najiskrenija tvrdnja je ona koju ne očekujete od takvog naslova: hranom nećete postići moćan efekat leka. Osećaćete se bolje, kaže ona, i toliko. Reč „revolucija” je za korice. Sadržaj je skromniji i zato upotrebljiviji.

Proteini i masti. Proteini najsnažnije podstiču oslobađanje hormona: kada se vare, aminokiseline stižu u creva i aktiviraju ćelije koje ga proizvode. Jaja, riba, mahunarke, proizvodi od soje. Sainz posebno izdvaja mahunarke, jer daju biljne proteine zajedno s vlaknima i mineralima, i masne ribe zbog omega-3. Zdrave masti iz maslinovog ulja, avokada, orašastih plodova i semenki mogu da produže sitost, ali to nije dozvola: količina se i tu računa.

Creva. Kada korisne bakterije fermentišu određena vlakna, stvaraju materije poput butirata, koje mogu da podstaknu hormon sitosti. Zato su na listi ovas, povrće, pasulj, celo voće i semenke, ali i kuvani pa ohlađeni pirinač ili krompir, koji sadrže otporan skrob. Dodajte jogurt, kefir i kiseli kupus. Na Balkanu ovo ne zvuči kao revolucija. Zvuči kao zimnica i prebranac, samo s finijom terminologijom.

Redosled na tanjiru. Prava korist možda je u navikama koje ne koštaju ništa. Večera najmanje dva do tri sata pre spavanja. Polako, uz dobro žvakanje, i s pažnjom kada telo kaže da je dovoljno. Na početku povrće, zatim proteini, na kraju ugljeni hidrati, jer taj redosled može da smanji skokove šećera. A posle obroka deset do petnaest minuta hodanja, jer mišići troše deo glukoze u krvi.

Stres i san. Kortizol pri stresu može da promeni apetit i da vas gurne ka kaloričnoj hrani. Sainz predlaže disanje 4-7-8: četiri sekunde udisanje na nos, sedam zadržavanje, osam polagano izdisanje, četiri puta zaredom. Za vežbanje preporučuje mešavinu snage, aerobika i šetnji, s dovoljno odmora, jer jače ne znači uvek bolje. Za san: pet minuta zapisivanja briga, isključeni ekrani, sveža spavaća soba i sedam do devet sati sna.

Ako vam ovo liči na savete koje ste slušali i pre nego što je postojao ozempik, ne varate se. Nova je samo etiketa. Pitanje je zašto je običnim navikama trebao skup lek i nova skraćenica da bismo ih shvatili ozbiljno.