Haljina sa Oskara Džulije Roberts leži u kutiji ispod kreveta: Valentino iz 1992, izabran 24 sata pre ceremonije i čuvan za ćerku

Jedna od najpoznatijih crnih haljina u istoriji Oskara nije u muzeju. Nije ni u sefu. Džulija Roberts, koja je 28. oktobra napunila 59 godina, čuva je u kutiji ispod kreveta i ostavlja je ćerki Hejzel.

Dana 25. marta 2001. Roberts je dobila Oskara za najbolju glumicu za „Erin Brokovič”, u konkurenciji sa Elen Berstin i Žilijet Binoš. Važila je za prvu ženu s honorarom od 20 miliona dolara za jedan film. Od takve zvezde očekivala se nova haljina, šivena po meri. Ona je izašla u nečemu starom gotovo devet godina.

Haljina je Valentino, visoka moda predstavljena u julu 1992: crni somot i til, bele satenske trake koje na dekolteu formiraju „V” i šlep u dve boje. Silueta nosi duh fatalnih žena iz četrdesetih, Rite Hejvort i Veronike Lejk. Roberts i njena stilistkinja izabrale su je 24 sata pre ceremonije u Lily et Cie, prodavnici stare mode na Beverli Hilsu, iz koje je Penelope Kruz 2009. uzela svoj Balmain za „Viki Kristina Barselona”.

Najjaču rečenicu o modi te večeri izgovorila je sama glumica, ne želeći to: „Nismo joj ništa uradili, stajala mi je savršeno.” Industrija koja živi od nove kolekcije svakih šest meseci dobila je lekciju od haljine stare gotovo deceniju.

Sam Valentino, koji je preminuo u januaru 2026, rekao je: „Obukao sam mnogo ljudi, ali Džulija Roberts je učinila moju haljinu zaista poznatom.” Luis Havijer Merino, modni urednik, ide i dalje: tim izborom, kaže, ona je promenila istoriju mode. Preterano? Možda. Ali posle nje Zendaja, Arijana Grande, Bela Hadid i Margo Robi počele su da vade staru modu na crveni tepih, i od hira je to postalo normalan izbor.

Ostatak priče je najmanje holivudski. Hejzel, rođena 2004, zamalo je obukla haljinu na maturu, ne znajući da je deo modne istorije. Majka je čuva da joj je preda, ispod kreveta.

Svaka baka na Balkanu razumela bi ovo bez prevoda. Sanduk sa spremom, venčanica umotana u čaršav, kutija koja se vadi samo za velike dane. Razlika je što u ovoj kutiji leži cela glava modne istorije. Logika se ne menja: lepo se ne baca, ostavlja se za ćerku.