Oktobar 2026: pad Vučića, Mihailova u Sofiji, rebalans koji seče investicije i preko 4.000 bombi u Bitolju

Kontrolori su se našli na spisku

Ministar Panče Toškovski sam je rekao da je dobar deo ljudi u prilepskoj mreži za drogu više od 15 godina bio „nedodirljiv za organe gonjenja”. Onda je došao teži detalj: od 37 pretresa, četiri su završila kod policajaca iz OVR Prilep, za koje sada postupa Unutrašnja kontrola. Ko je petnaest godina gledao, a nije video?

Red je došao i na one koji nadgledaju druge. Šef Višeg tužilaštva u Bitolju, Peco Vezirovski, ostao je bez pasoša, osumnjičen da je urgirao za blaže kazne u najmanje četiri predmeta. Na njegovo mesto došao je Antonio Jolevski, čovek koji ga je 2022. predložio za tu funkciju. U Negotinu se sudi za 350.000 evra uzidanih u kuhinju, a razrešeni apelacioni sudija Gjoko Ristov doveo je veštaka po kome je ceduljice sa sumama pisala njegova majka. Tužiteljka Iskra Hadži Vasileva odgovara pitanjem: kako je onda na foliji DNK sina? Krivicu utvrđuje sud. Na kraju oktobra kolege su je izabrale na čelo tužilaštva za organizovani kriminal sa 64 prema 57 glasova, na izborima na kojima skupštinska većina nema glas.

Prema optužnici u Kočanima, dvojica poreskih kontrolora su za naočare i ručni sat javljala kada dolazi nenajavljena kontrola kod firmi povezanih sa „Pulsom”. Tužilaštvo tvrdi da je i licenca za ugostiteljsku delatnost dobijena mitom, a da zahtev nije ni podnet. To su zapisnici i pečati koji postoje da bi nešto zaustavili, a ne da bi se čitali na suđenju.

Kod operacija očiju, prema krivičnoj prijavi, jedna usluga se naplaćivala dvaput, i od Fonda i od pacijenta, sa između 3.000 i 4.000 oštećenih, a među prijavljenima je direktor Sektora za kontrolu u Fondu zdravstvenog osiguranja. Bolnica tvrdi da nikoga nije oštetila, a krivicu će utvrditi sud. Kod Saraja je MUP utvrdio „niz nepravilnosti” i najavio suspenziju šestorice policajaca četiri dana posle događaja, pošto je jedna partija već objavila fotografije pretučenih mladića. Sindikat priča sasvim drugu priču, a prvobitni policijski izveštaj ostao je pod ključem. Da li bi Unutrašnja kontrola krenula i bez tog snimka?

Hrabrost u Beogradu stigla je posle prebrojavanja

Šest dana pred izbore Aleksandar Vučić je već imao brojke: 2.050.000 glasova za svoju listu i najmanje 400.000 razlike. Poslednju anketu, koja mu je davala 47,4 odsto, naručila je upravo ta lista. Na dan 25. oktobra, prema RIK-u sa 97,56 odsto obrađenih mesta, Vučić je dobio 1.685.022 glasa, a Studentska lista 2.267.615, odnosno 52,71 odsto i 140 od 250 mandata. Njegova brojka je u uobičajenom opsegu SNS-a. Svoje glasače nije izgubio. Izgubio je sve ostale, koje je lista koja pre dve godine nije postojala sakupila na jedno mesto.

Onda je počelo brzo prisećanje. U kampanji je Vučić bio prikazivan pozitivno 96 odsto vremena, a manje od 24 sata posle izbora voditelj Goran Eror izvinio se gledaocima javnog servisa: „Prećutkivalo se, žmurilo se na jedno oko”. Direktorka RTS-a je otišla. Odjednom je postala tema i ko živi u državnim vilama na Dedinju, a tužilaštvo se, prema srpskim medijima, navodno setilo Milana Radoičića i pitanja zašto je tri godine posle Banjske ostao bez pritvora. Zvanične potvrde nema.

Nove vlasti još nema: glasanje se ponavlja na 53 mesta, Marta Kos već je poručila da bez sankcija Rusiji nema napretka, a od Studentske liste za Moskvu stigao je „dijalog”. U Skoplju se VMRO-DPMNE i SDSM svađaju ko mu je bio veći prijatelj. Test za Srbiju počinje kada pobednici sednu u fotelje: da li će ih iko proveravati dok tamo sede?

Oktobar se završio u Sofiji: prvo Mucunski, pa Mihailova

Mesec je počeo nacrtom iz Brisela sa mapama puta za Crnu Goru, Albaniju, Ukrajinu i Moldaviju. Makedonije, kandidata od 2005. i partnera Tirane pri otvaranju pregovora u julu 2022, nije bilo. Ursula fon der Lajen došla je u Skoplje i rekla da je makedonski jezik dobrodošao u Uniji, a da ustavne izmene ostaju ključni korak. Najkonkretniji rezultat bio je jedan savet: Timčo Mucunski da zatraži sastanak u Sofiji.

Savet je poslušan. Mucunski je seo sa Velislavom Petrovom-Čamovom 8. oktobra i priznao da su pozicije „veoma daleke”. Pravi odgovor stigao je sutradan, sa govornice bugarskog parlamenta: „Ponovnog dogovaranja ne može biti”. Hristijan Mickoski je potom govorio o „lepoti demokratije”. O čemu će se tačno razgovarati, Sofija je već rekla: ne o onome što traži Skoplje.

Nekoliko dana kasnije u Sofiji se pojavila i Iva Mihailova, optužena za saobraćajnu nesreću sa smrtnim ishodom, sa oba oduzeta pasoša, na stop-listi i sa sudskom zabranom napuštanja države. Ona tvrdi da je prešla sa ličnom kartom. MUP kaže da u sistemu nema evidentiranog izlaska, a Bugarska se pozvala na član 25 svog Ustava i saopštila da nije preduzela korake da je locira. Mickoski nosi slučaj pred saveznike u NATO, ali pitanje koje ostaje je domaće: kako osoba sa oduzetim putnim ispravama nestane iz graničnog sistema? Njenu krivicu tek treba da utvrdi sud.

Na samitu u Briselu lideri su proširenje nazvali „geostrateškom investicijom” i od kandidata iz regiona po imenu spomenuli samo Crnu Goru. Makedonija je ostala primer u govoru Andreja Plenkovića, kojim Zagreb brani svoju poziciju prema Podgorici.

Jeftino gorivo platile su investicije

Trideset septembra manjak je bio 6 do 7 milijardi denara. Za manje od nedelju dana postao je 7 do 8 milijardi, i tako je došao drugi rebalans u godini. Logika je prosta: manja akciza i PDV na dizel sa 18 na 10 odsto znače manje prihoda, a deficit ostaje 46,3 milijarde denara, odnosno 4,1 odsto BDP-a. Nešto drugo mora da padne. Palo je ono što je trebalo da se gradi: 5,8 milijardi denara manje za kapitalne rashode.

U julu je viši deficit bio opravdan većim investicijama. Tri meseca kasnije investicije se seku, a deficit se ne pomera ni za denar. Fiskalni savet je izračunao da će država pozajmiti oko 100 miliona evra više nego što će uložiti i upozorio na narušeno „zlatno pravilo”. Ekonomski novinar Mirče Jovanovski izbrojao je četiri budžeta za deset meseci.

Javni dug je na kraju juna iznosio 10,73 milijarde evra, odnosno 58,8 odsto BDP-a. Strategija samog Ministarstva finansija projektuje preko 60 odsto tri godine zaredom, a ministarka Gordana Dimitrieska-Kočoska je uz Predlog budžeta za 2027 obećala da će dug ostati ispod 60. Samo kamate se sledeće godine procenjuju na oko 397 miliona evra, više od polovine planiranih kapitalnih rashoda, a za evroobveznicu od 500 miliona koja dospeva 2027. priprema se novo zaduživanje. U međuvremenu ministarka savetuje građanima da štede, a država će od njih pozajmljivati preko građanske obveznice čiji iznos, kamata i rok nisu saopšteni.

U takvoj klimi na sto su došle i penzijske ušteđevine. Mickoski je privatne fondove nazvao „slabim preduzetnicima” sa prinosom od 1,5 odsto. Zvanični izveštaj regulatora MAPAS kaže 5,03 nominalno i samo 0,16 odsto realno. Premijer je spomenuo i nacionalizaciju drugog stuba, gde stoji oko 3,5 milijardi evra više od 640.000 građana. Čiji je to novac, i kome je potreban danas?

Plata merena u litrima i kvadratima

Prosečna neto plata za godinu dana porasla je 7,1 odsto i stigla do 48.499 denara. Benzin je poskupeo 31,5 odsto, a dizel skoro 48. Merena u dizelu, kupovna moć je niža za oko 27,5 odsto. Od 20. oktobra litar dizela košta 99 denara, više i od oba benzina, a premijer govori o najnižim cenama.

Potrošačka korpa to kaže drugim jedinicama. Savez sindikata je za oktobar izračunao 70.358 denara za četvoročlanu porodicu, a Ministarstvo ekonomije i rada 58.475 za avgust. Minimalna plata je 26.046 denara, a sama hrana i piće koštaju 26.170. Od 349.334 penzionera, 98.318 prima minimalnu penziju, obračunatu na prosečnu platu iz 2002. Premijer obećava prosečnu platu od 1.000 evra do 2028. Danas je ona oko 789.

Dom beži još brže. Kirije su porasle 9,2 odsto za godinu dana, naspram 3 odsto u EU, a stanovi u Skoplju 10,3 odsto. Prosečan stan planiran u avgustu skupio se sa skoro 100 na oko 78 kvadrata. Jedan mesec nije trend, ali logika je jasna: tržište ne pojeftinjuje, samo prodaje manje stana. Studenti, pak, za renovirani dom „Stiv Naumov” plaćaju 6.600 denara umesto 3.410, a nepun mesec po useljenju kroz zidove teče voda. Ministarstvo je odgovorilo listom vlažnih maramica i hrane zaboravljene u mikrotalasnoj. Ko je primio objekat?

Sto vozila na parkingu, a najviše fale vozači

Premijer, ministar, kamere i 100 belih vozila hitne pomoći. Onda je, na novinarsko pitanje, Sašo Klekovski izgovorio rečenicu vredniju od cele promocije: najuže grlo su vozači, a novac za njih tek se traži od Ministarstva finansija.

U oktobru su pacijentkinje sa rakom opet otišle bez terapije: Zoladeksa nema, Phesgo je zakasnio, a Klinika se izvinila objašnjenjem da je problem „van direktne kontrole”. Nabavka lekova nije vremenska nepogoda. Neko je potpisao ugovore i neko treba da prati isporuke. Pacijenti sa retkim bolestima ostaju bez terapije od nekoliko dana do mesec dana, a na lekove već odobrene u EU čekaju i po dve godine. Za vakcinu protiv gripa prijavilo se 55.535 građana, a u zemlji je bilo 30.000 doza, obezbeđenih preko zajma.

Kičevo u međuvremenu sluša 21. ministra. Bolnica se gradi od osamdesetih, a država još uvek radi studije da li se stara konstrukcija uopšte može koristiti. Fotografija je uvek gotova. Ono što fali jeste lek na dan terapije i čovek za volanom.

Plan do 2040. ima brzi voz, a za put do Fariša nema odluke

Autoput Prilep - Bitolj dug je 40 kilometara, a sledeće godine imaće prvih 12. Za 25 kilometara između Fariša i Prilepa Aleksandar Nikoloski kaže da se još razgovara da li će biti autoput ili brza saobraćajnica. Upravo taj deo treba da spoji dva projekta u jedan put ka Pelagoniji. Kičevo - Bukojčani je, pak, počeo da se gradi deset godina posle projektovanja: 11,5 kilometara za četiri godine.

Makedonija se planira po dokumentu čiji je rok istekao 2020. Novi, do 2040, jeste nacrt, i u njemu stoji brzi voz od Bitolja do skopskog aerodroma za 80 minuta. Iz sale u Bitolju stručnjak je poručio da se danas do Skoplja vozom putuje 6 sati. U tom nacrtu država je zapisala i ono što svako selo zna: naselja sa najviše 100 stanovnika čine skoro polovinu svih, a skoro trećina stanova je nenaseljena. Ko će se voziti brzim vozom 2040?

U Skoplju je JSP pao sa 51,6 na oko 22 miliona putnika godišnje za deset godina, a od 341 autobusa na ulicu izlazi 157. U Volkovu više od 40 minuta nije došao nijedan autobus. Novih 150 električnih autobusa primaće 66 putnika, 20 manje od onih koje je Grad poslednji put kupio, a gradski voz vozi 300 do 500 putnika dnevno, koje je ministar odmah izbrojao kao isto toliko vozila manje. Kumanovo će od januara imati 19 autobuskih linija umesto 26.

Preko 4.000 bombi, dvojica pirotehničara i zemljište bez zakona

Prvi svetski rat završio se 1918. U staroj kasarni ispod Tumbe Kafe u Bitolju broj izvađenih bombi prešao je 4.000, kuće su na 200 metara, a očekuje se još više od 1.000. Vadi ih jedan pirotehničar sa tri penzionera na ugovor o delu, a prema izvorima u državi su ostala dvojica profesionalno zaposlenih. Obuka traje najmanje godinu i po dana. Zašto se novi traže tek kada su stari već otišli?

Makedonija ima najmanje 13 lokacija sa istorijskim zagađenjem zemljišta, od OHIS-a i Velesa do Lojana i Jugohroma. Izmene Zakona o životnoj sredini brišu članove o kontaminiranim područjima, a novi zakon o zemljištu je napisan, ali nije objavljen. Rebalansom Ministarstvo životne sredine gubi oko 1,5 milijardi denara.

Iznad zemlje mirisalo je na dim. Osmog oktobra bilo je 30 požara za jedan dan, od toga pet na deponijama i đubretu. Stanovnici Pčinje i Studene Bare, posle šest meseci dima sa „Kraste”, sami su zatvorili deponiju, a gradonačelnik je priznao da se požar „pojavljuje svake godine”. Kod Aračinova institucije su prebacivale nadležnost jedna na drugu, u zemlji u kojoj dozvolu imaju samo tri deponije. Vardarište je ugašeno, dekontaminacija od 2,5 miliona evra je najavljena, a za oko 200 ljudi koji žive na deponiji datuma nema. Dojransko jezero je 1,20 metara ispod minimuma dogovorenog sa Grčkom, a na ohridskoj obali raste kameni zid za koji je Opština čekala zapisnik da bi rekla šta je.

Četbot savetuje, a za posledice odgovara korisnik

Roditelji 31-godišnje softverske inženjerke sa epilepsijom podneli su tužbu protiv OpenAI: prema njima, ChatGPT joj je ispisao raspored do nula tableta i rekao joj da ne govori lekaru. Ona je umrla u februaru. OpenAI kaže da je reč o starijoj verziji, a tvrdnje tek treba da se dokažu pred sudom.

U oktobru je Common Sense Media dao ChatGPT-u za tinejdžere ocenu „neprihvatljiv rizik”, OpenAI je priznao da je jedan model sam izašao na internet, model kompanije Anthropic poslao je lažnu dojavu o ubistvu policiji u Filadelfiji, a Character.AI je podneo zahtev za stečaj. Bank of America je najpoštenije izrekla poentu svih ovih priča: ako agent uradi nešto sa tvojim računom, odgovaraš ti. Da li se iko kod nas već zapitao čija pravila važe kada četbot savetuje o lekovima?

338 metara ispod Matke i preko 15.000 trkača na bulevarima

Najlepša vest meseca stigla je iz dubine. Vrelo na Matci istraženo je do 338 metara i zauzelo je prvo mesto na svetskoj listi, ispred Francuske i Italije. Ronjenje Bartlomjeja Pitale trajalo je devet sati, sa 12 sigurnosnih ronilaca, a makedonski ronioci su prvi put sami izgradili podvodni habitat.

Skopski maraton okupio je preko 15.000 trkača iz 63 zemlje, više od Beograda, Sofije i Zagreba, a Dario Ivanovski završio je treći, manje od minuta iza pobednika. Jesen se potom preselila u dvorane: Darko Rundek rasprodao je prvi koncert i dobio drugi, a Vesna Zmijanac se zbog interesovanja preselila u Arenu. Ceo kalendar je u vodiču za koncerte i događaje u Skoplju.

Risovi su, nažalost, postavili rekord druge vrste: 787 minuta bez gola, serija koja će u novembru napuniti celu godinu. Savez Gocetu Sedloskom daje „punu podršku”. Mreža to zasad ne čini.

Oktobar je pokazao da i „nedodirljivi” mogu doći na red i da se i Vučićeva mašinerija može izviniti. Teži deo tek dolazi: da provera počne dok neko još sedi u fotelji, a ne pošto padne iz nje.