Dron sa eksplozivnom napravom pronađen je tokom noći na aerodromu Lajpcig/Hale u istočnoj Nemačkoj - nekoliko metara od parkiranog ukrajinskog teretnog aviona Antonov. Ne iznad Donbasa. Ne iznad Harkova. U članici NATO-a, na jednom od najvažnijih teretnih aerodroma u Evropi.

Sumnjivi predmet primetio je zaposleni na aerodromu, nakon čega je policija poslala robota za uklanjanje eksplozivnih naprava. Stručnjaci su uklonili detonator, a naprava je zatim kontrolisano uništena. Prema nemačkom Veltu, na dron je bila pričvršćena eksplozivna materija za koju se sumnja da je semteks. Istražitelji veruju da do eksplozije nije došlo samo zato što detonator nije radio.

To je rečenica oko koje treba da se zadržimo. Razlika između bezbednosnog incidenta i napada na infrastrukturu u srcu Evrope ovog puta je bila - neispravan detonator.

Šta jeste Lajpcig/Hale, a šta nije

Aerodrom nije slučajna tačka na mapi. To je jedno od najvažnijih evropskih teretnih vazdušnih pristaništa i glavni logistički centar DHL-a. Koriste ga i nemačka vojska i saveznici iz NATO-a za prevoz vojne opreme. Tamo je smeštena i ukrajinska kompanija Antonov Erlajns, čiji avioni prevoze veliki deo ukrajinskog vazdušnog tereta.

Zbog incidenta saobraćaj je privremeno prekinut. Severna pista je ponovo otvorena tokom noći, dok je južna ostala zatvorena. Nedugo zatim, teretni avion DHL-a u blizini istog aerodroma sudario se sa nepoznatim objektom. Posada je nastavila let i sletela u Hanover, gde su na prednjem delu aviona pronađena manja oštećenja. Istražitelji proveravaju da li postoji veza između tog događaja i pronađenog drona.

„Ko drugi bi mogao da bude osim Rusije?”

Nemačke vlasti slučaj istražuju kao ozbiljan bezbednosni incident, ali za sada nisu saopštile ko je upravljao dronom niti da li je cilj bio napad. Saksonska policija, tužilaštvo u Drezdenu i savezna policija pokrenuli su istragu, u koju su uključeni i nemački bezbednosni službenici. Saksonski ministar unutrašnjih poslova, Armin Šuster, slučaj je opisao kao „veoma ozbiljan bezbednosni incident”.

Ukrajinski ambasador u Nemačkoj, Oleksij Makejev, bio je direktniji. Na pitanje ko bi mogao da stoji iza toga, odgovorio je: „Ko drugi bi mogao da bude osim Rusije?” Nemačke vlasti za sada nisu objavile dokaze koji bi incident povezali sa Moskvom, a Rusija se nije oglasila.

Nemački aerodromi i drugi osetljivi objekti mesecima su pod pojačanim nadzorom zbog niza neovlašćenih letova dronova iznad vojnih baza, energetskih postrojenja, luka i logističkih centara. Nijedan od njih do sada nije nosio eksploziv. Sada je jedan nosio - i niko za njega ne odgovara.

Pitanje koje ostaje nije ko je pustio dron, već koliko ovakvih noći treba Evropi da prestane da ih naziva „incidentima”. Balkan ima svoje iskustvo sa tim kako izgleda kada se pretnja imenuje tek pošto je postala istorija.