Dom Karmen Posadas u Madridu: prvo izdanje „Gospođe Bovari”, tapiserija preko celog zida i uspomene iz Moskve i Londona

Karmen Posadas dobila je nagradu Planeta 1998. godine za roman „Pequeñas infamias”, a njena najnovija knjiga, „Las Mitford”, govori o šest sestara Mitford, koje su u Engleskoj između dva svetska rata kršile sva pravila svog vremena. Njen dom u Madridu priča još jednu priču - o ženi koja je živela u Moskvi i u Londonu i sa svakog mesta ponela ponešto.

Enterijer meša špansku klasiku sa antikvitetima i knjigama, i to bez straha od mnogo predmeta na jednom mestu. Svaki ugao nosi po jednu priču.

Dnevna soba: tapiserija koja određuje paletu

Jedan zid dnevne sobe u potpunosti zauzima velika tapiserija u istorijskom stilu, i upravo ona postavlja paletu celog prostora: oker, terakota i zemljani tonovi. Levo stoji starinski bargenjo, španski pisaći ormar sa fiokama u intarziji, kakav se pravio između 16. i 18. veka. Desno je orijentalna konzola u crnom laku sa zlatnim detaljima. Između njih, klasična bela lanena sofa sa navlakom koja pada do poda smiruje svu tu formalnost.

Na konzoli je velika lampa od glaziranog porcelana u obliku amfore, sa abažurom u bakarnom tonu, a pored nje dve figure vojnika iz Napoleonovog doba. Iznad belog mermernog neoklasičnog kamina visi ovalno ogledalo sa ramom od ostarelog zlatnog lista, koje odbija svetlost, a sa obe strane kamina stoje dva starinska keramička konja. Dve ugrađene vitrine od poda do plafona, lakirane u boji slonovače, sa staklom i zlatnom metalnom rešetkom, čuvaju stare knjige u kožnom povezu. U delu za razgovor su udobne sofe i crni stočić za kafu sa kolekcionarskim predmetima: drvena kutija, brušeni kristal i klasični porcelan.

Kutak za čitanje

U neutralnu sobu energiju unosi fotelja u živoj žutoj boji, boji peska sa španskih arena, zaobljenih linija i okruglih naslona za ruke. Lampa sa nabranim abažurom u tamnozelenoj „kočijaškoj” boji podseća na klasične britanske biblioteke - i na njene godine u Engleskoj. U pozadini stoji paravan za koji se pretpostavlja da je delo Vilijama Morisa.

Biblioteka: prvo izdanje „Gospođe Bovari”

Biblioteka je rađena po meri: bela stolarija, klasični pilastri i crna zadnja ploča na kojoj knjige iskaču u prvi plan. Među njenim blagom je prvo izdanje Floberove „Gospođe Bovari”. Starinski tomovi u koži sa pozlaćenim gravurama stoje rame uz rame sa savremenom književnošću, i vidi se da nisu ukras - ove knjige se čitaju. Iznad polica visi starinska uljana slika u ramu od zlatnog lista.

Ulaz

Hodnik na ulazu ima pod od belog mermera postavljen dijagonalno, sa ugaonim detaljima u dvorskom stilu. Tu je tamni drveni sanduk sa bravom i okovima od kovanog gvožđa, stolice u stilu Luja Petnaestog od pozlaćenog rezbarenog drveta sa tapacirungom sitnog cvetnog veza, kao i geometrijski apstraktni diptih, možda Paula Klea, čije žive boje vizuelno podižu plafon.

Veza sa sestrama Mitford nije samo književna. Posadas priča da je sedamdesetih učila u školi u Oksfordu i živela na manje od pola sata od mesta gde su živele Mitfordove - nešto što je otkrila slučajno, tek na kraju pisanja romana. Deli i njihovu strast prema knjižarama i britanskim robnim kućama.

Kod kuće stare stvari najčešće čuvamo „za posebnu priliku”. Kod Posadas su bargenjo, bakarna lampa i prvo izdanje Flobera deo svakodnevice. Možda je to najbolji savet iz ovog doma - vredne stvari ne moraju da stoje zaključane u vitrini.