Mađarska je uvela restrikcije vode za piće u stotinama naselja. Prema podacima objavljenim na vladinom sajtu, ograničenja prvog stepena važe u 465 naselja, drugog stepena u 151, a najstroži, treći stepen - onaj po kojem se voda deli, a ne troši - na snazi je u 13.

Razlog je dvostruk i banalan: dugotrajan toplotni talas i povećana potrošnja. Odnosno, vrelina plus ljudi koji pokušavaju da izdrže vrelinu. Prognoze kažu da će se od 6. do 11. avgusta na zemlju spustiti još jači toplotni talas, sa jedva primetnim padom temperatura preko noći.

Od česme do reaktora

Ali česma je samo jedan kraj priče. Drugi je Dunav. Generalna direkcija za upravljanje vodama upozorila je da je vodostaj kod Pakša pao na 135 santimetara - a Pakš nije bilo koje mesto na reci. Tamo je mađarska nuklearna centrala, a ta centrala se hladi dunavskom vodom.

Odgovor je bio mehanički i hitan: na pumpnim stanicama postavili su dodatne plutajuće pumpe, a rezervne jedinice rasporedili u luci i na kopnu. Radna grupa za odbranu sela je da razmotri stanje sa snabdevanjem energijom i posledice nedostatka vode. Kada jedna država saziva odbrambenu radnu grupu zbog rečnog vodostaja, to više nije vremenska prognoza.

Reka koja više nije garantovana

Dunav je vekovima važio za najsigurniju infrastrukturu u ovom delu Evrope. Nije tražio održavanje, nije tražio budžet, nije tražio političku volju. Jednostavno je tekao. Na toj pretpostavci izgrađene su nuklearne centrale, sistemi za navodnjavanje, brodski koridori i cele ekonomije.

Pretpostavka se raspada. I to ne postepeno kroz deceniju, već u roku od jednog leta, sa santimetrima koji se mere svaki dan. Ako centrala u Pakšu zavisi od plutajućih pumpi da bi dobila dovoljno vode za hlađenje, onda pitanje više nije da li je plan bio dobar - već ko drugi u slivu iste reke smatra da je njegov plan i dalje dobar.

Isti sliv, isto leto

Makedonija nije na Dunavu, ali je u istoj klimatskoj zoni i na istoj logici. I kod nas letnja potrošnja vode raste, i kod nas hidroenergija zavisi od vodostaja, i kod nas reakcija na sušu obično dolazi pošto je problem već na prvoj strani.

Da li kod nas neko broji santimetre pre nego što broji štete? Mađarska je počela da ih broji tek pošto je morala da izmisli plutajuće pumpe kako bi održala nuklearku u pogonu. Trinaest naselja je već na trećem stepenu. Vrelina tek dolazi.