Najmoćniji kineski AI modeli nose tragove Nvidijinih čipova zabranjenih za Kinu: zabrana izvoza propušta kao sito

Američka zabrana izvoza najnaprednijih čipova u Kinu izgleda strogo na papiru. Novo istraživanje kaže da su u praksi najbolji kineski modeli veštačke inteligencije ipak rasli upravo na tim čipovima. Will DePue iz Unemployment Labs analizirao je težine, odnosno brojeve koji čine model, modela kompanija DeepSeek, Moonshot AI, MiniMax i Ant Group. Njegov zaključak: vodeći kineski modeli s javno objavljenim težinama, među njima Kimi K3 i DeepSeek V4, pokazuju znake da su trenirani na Nvidijinim čipovima Blackwell, koje američka pravila zabranjuju da se izvoze u Kinu.

Važna ograda: analiza ne dokazuje da su svi čipovi bili Nvidijini, niti da je zakon prekršen. Modeli su mogli da se treniraju u data centrima van Kine, na primer u Maleziji. Ali upravo to je rupa. Prema proceni Epoch AI, oko dva miliona naprednih čipova ušlo je u Kinu 2024. i 2025. godine kroz šeme osmišljene da sakriju krajnju destinaciju. U iste dve godine u Maleziju je uvezeno 275.000 Nvidijinih AI akceleratora. Koliko ih je zaista ostalo tamo?

Tu se priča vraća u sedište Nvidije. Džensen Huang napustio je kompaniju ove nedelje, nakon što je priznao aferu s Alis Huang, koja vodi firmu Megaspeed. Megaspeed je bio pod istragom američkih i singapurskih vlasti, a prema Bloombergu, kompanija povezana s Alis Huang bila je umešana u šverc zabranjenih čipova do data centra u Šangaju. Moguća pravna odgovornost Nvidije za prekršena izvozna pravila je, prema analizi, najverovatnije imala težinu u odluci o njegovom odlasku.

Slika se ne završava švercom. Oko 600.000 čipova H200 navodno stoji uskladišteno u Hongkongu i čeka kinesko odobrenje za uvoz, a zašto čekaju, nije jasno. U Vašingtonu bi, pak, ministar trgovine Hauard Lutnik navodno mogao da ostane bez funkcije, posle izveštaja da su njegovi inspektori propustili sumnjive kupce i bili preblizu ljudima iz Nvidije.

Svaka zabrana rađa rutu oko sebe, a ruta obično prolazi kroz treću zemlju - scenario koji Balkan dobro pamti iz godina embarga. Razlika je u robi: ovog puta se ne švercuje gorivo, nego računarska moć od koje zavisi ko će voditi u trci za veštačku inteligenciju.

Vašington sada mora da odgovori na neprijatno pitanje: da li je zabrana uopšte funkcionisala, ili je samo zaobilaženje pretvorila u bolje plaćen posao? I ko će odgovarati - kompanija koja je prodavala čipove, ili institucije koje je trebalo da prate gde završavaju?