Džensen Huang podneo ostavku u Nvidiji posle afere s navodnom kineskom špijunkom: kompanija izgubila više od 855 milijardi dolara vrednosti za manje od nedelju dana, a stalnog naslednika nema

Čovek koji je 33 godine bio Nvidia više nije na čelu kompanije. Džensen Huang podneo je ostavku na mesto predsednika i izvršnog direktora, samo nekoliko dana pošto je priznao romantičnu vezu s navodnom kineskom špijunkom, aferu koja je izazvala krizu nacionalne bezbednosti u SAD. Odbor je ostavku prihvatio u sredu, a kompanija je to saopštila u regulatornoj prijavi.

Privremeno će Nvidiju voditi Kolet Kres, dosadašnja finansijska direktorka, koja zadržava i tu funkciju. Sada jedna žena drži i novac i kormilo kompanije koja je početkom oktobra vredela do 5.880 milijardi dolara. Tržište je odgovorilo odmah: akcije su pale gotovo 12 odsto u četvrtak ujutru, a od petka naovamo pad je dostigao 19 odsto. To je više od 855 milijardi dolara tržišne vrednosti izbrisano za manje od nedelju dana.

Brojke iz njegove ere su za udžbenik. Pre ChatGPT-ja, akcija Nvidije koštala je oko 15 dolara, a prošlog meseca dostigla je rekordnih 243 dolara. Kvartalni prihodi skočili su sa 5,93 na 96,22 milijarde dolara, a dobit gotovo 88 puta, sa 680 miliona na 59,69 milijardi dolara. Huang nije bio samo prodavac čipova. Putovao je svetom kao misionar veštačke inteligencije, lobirao za labavija pravila pošto je Bajdenova administracija ograničila izvoz najmoćnijih čipova u Kinu i izgradio blisku vezu s Trampom, često u korist kompanije.

Kina je ironični deo priče. Tržište za koje se Huang najviše borio danas donosi oko 7,9 milijardi dolara po tromesečju, približno 8 odsto prihoda. Mali deo kolača. A ipak, upravo kineska nit u njegovom privatnom životu stoji iza ostavke.

Problem je mnogo veći od jedne fotelje. Pod Huangom je Nvidia sopstvenim novcem finansirala tržište za sopstvene čipove: 99 milijardi dolara investicija i još 25 milijardi u obavezama, plus 36 milijardi dolara ugovora s operaterima oblaka od kojih kupuje računarsku snagu. U OpenAI je uložila 30 milijardi, u Anthropic 10 milijardi, po 2 milijarde u CoreWeave i Nebius, a pristala je da garantuje kredite do 105 milijardi dolara za kampus s data centrima OpenAI-ja u Ohaju. Kada ode čovek koji je okretao ovu vodenicu, nervozni postaju svi koji su na njoj mleli: CoreWeave je pao oko 9 odsto, Nebius oko 16, IREN 6,6 odsto.

Najneprijatnije pitanje je ko sada ima ključeve. Huang je imao oko 60 direktnih podređenih, a nije imao ni jasnog naslednika ni plan nasleđivanja. Odbor je prvi put u istoriji kompanije dobio predsednika, Harvija Džonsa, bivšeg izvršnog direktora Synopsysa, koji je član odbora još od 1993. godine. On će voditi potragu za stalnim šefom. Kompanija vredna hiljade milijardi, a sve je visilo o jednom čoveku. Koliko firmi i institucija na Balkanu znamo koje takođe nemaju plan za dan kada „gazda” ode?

Zanimljivo je koliko je malo moći Huang zapravo imao na papiru. Poseduje samo oko 3,5 odsto akcija i, za razliku od mnogih osnivača u Silicijumskoj dolini, nema akcije s pojačanim pravom glasa. Odbor je mogao da ga smeni u svakom trenutku. Izgleda da je harizma dugo vredela više od potpisa.

Prvi pogled na Nvidiju bez Huanga stiže već u utorak, kada kompanija objavljuje kvartalne rezultate. Odbor i kompanija su mu se u saopštenju zahvalili na „nemerljivom doprinosu”. Brojke se slažu. Pitanje je da li će investitori verovati odboru koji 33 godine nije imao rezervni plan, i šta će raditi industrija koja je u međuvremenu naučila da zavisi od jednog čoveka.