Sudija u stolici u Njujorku je u jednom meču tražio od publike da ućuti više puta nego što je Naomi Osaka ikada čula sudiju da to radi. Ne zbog navijača. Zbog jedne lože u kojoj je grupa influensera pravila fotosesiju dok je meč trajao.

Slučaj se ponovio dvaput. Prvo 31. avgusta, u prvom kolu protiv Anastasije Zaharove, kada je francuski sudija Kader Nuni prekinuo meč rečenicom koja sada kruži svuda: „Momci, molim vas, u loži iza mene, molim vas, hvala, sedite, molim vas.” Na televizijskom prenosu videli su se gosti kako šetaju sa prstenastim svetlima u ruci - sredina meča na najvećem teniskom turniru kontinenta. Zatim se isto ponovilo i u sledećem kolu, protiv Kateřine Siniakove.

Osaka je to komentarisala na konferenciji za novinare, a ono što je rekla nije bio ispad, nego nešto oštrije - osnovno pravilo ponašanja: „Ako dolaziš na sportski događaj, moraš da ga poštuješ. Osnovna pristojnost je da naučiš nešto o sportu i o njegovom bontonu.” Zatim je dodala da je buka doprla do nje uprkos fokusu, i da je verovatno smetala i protivnici.

Ono što priču čini zanimljivijom od običnog moralisanja jeste to što Osaka uopšte ne traži da budu izbačeni. Naprotiv: „Mislim da može biti dobro da ljudi popularizuju tenis kod svoje publike, ali time treba mnogo bolje upravljati, posebno u situacijama iz prvih kola.” Drugim rečima - problem nisu ljudi sa kamerama, nego to što im niko nije rekao gde je linija.

Organizatori su odgovorili diplomatski prevedenom verzijom istoga. Brendan Mekintajer, direktor za komunikacije US Opena, izjavio je da moraju obezbediti da se iskustvo publike „ne meša u ono što se dešava na terenu i u meč”, dodajući da su oduševljeni što popularnost tenisa raste. To je rečenica koja ništa ne zabranjuje, a ipak priznaje da se nešto pokvarilo.

Pitanje koje stoji ispod svega ovoga

Influenseri su već deo svakog velikog događaja - muzičkog, sportskog, kulturnog. Oni su deo ekonomije tih događaja i organizatori ih pozivaju jer im donose publiku koju inače nemaju. Problem je što poziv obično dolazi bez ijednog reda o tome šta se radi u sali. Sport ima bonton koji stari duže od bilo koje platforme, a niko se nije potrudio da ga prepiše u uputstvo za nekoga ko prvi put ulazi u ložu.

Da li bi kod nas reagovali isto? Balkanske dvorane imaju svoju akustiku ponašanja i tamo je granica između atmosfere i smetnje odavno nejasna. Razlika je što u Njujorku sudija može da prekine meč, a prekid onda postaje vest. Kod nas tog prekida obično nema, pa nema ni vesti.