Troje mladih planinara spaseno je s Maunt Šaste u Kaliforniji, nakon što su uspon isplanirali uz pomoć Geminija, Guglovog četbota. Izveštaj šerifske službe okruga Siskiju sadrži i ključni detalj: model im je preporučio da ponesu daleko manje hrane i vode nego što je grupi trebalo.

Hronologija je sama po sebi dovoljna. Krenuli su u tri sata ujutru. Pravilo planine je jednostavno i stoji na svakom putokazu - ako do podneva niste na vrhu, vraćate se. Oni su na vrh stigli u sedam sati uveče. Potom su pokušali da silaze po mraku, pozvali su šerifsku službu da pitaju kuda da idu, noć proveli u kanjonu Mad Krik i sledećeg jutra ih izvukli rendžeri i volonteri.

Da li je za ovo kriv četbot? Ne u potpunosti, i vredi to reći naglas. Niko ih nije naterao da nastave uzbrdo sedam sati posle krajnjeg roka. Ali osmočasovni uspon koji je postao višednevna muka nije krenuo naopako kod vrha - krenuo je naopako u trenutku kada je neko pitao koliko vode da ponese i dobio samouveren odgovor od mašine koja tamo nikada nije bila.

„Uvek je preporučljivo da pozovete lokalnu rendžersku stanicu na Maunt Šasti pre putovanja kako biste imali najtačnije informacije i da se nikada ne oslanjate isključivo na veštačku inteligenciju pri planiranju putovanja”, saopštila je šerifska služba. Rečenica zvuči kao banalna bezbednosna poruka. Zapravo, po prvi put neka američka spasilačka služba zvanično mora da napiše da četbot nije izvor planinarskih informacija.

Problem nije u tome što je model pogrešio. Problem je u tome kako je pogrešio - bez ijednog znaka nesigurnosti. Rendžer na šalteru će te pogledati, pitati koliko vode nosiš i podići obrvu. Model ti daje broj s istom mirnom intonacijom kojom ti objašnjava recept. Ovog leta Balkan ima dovoljno svojih planina, svojih neobeleženih staza i dovoljno ljudi koji prvo pitanje o nekoj turi pišu u aplikaciju, a ne u telefonski imenik planinarskog društva.